Како ће након маја изгледати Европски парламент?

0

За мање од пет месеци грађани ЕУ први пут ће без Велике Британије изаћи на изборе за Европски парламент.

На тим изборима се, према прогнозама бриселског тинк-тенка који прати европске изборе, „великој коалицији“ група десног центра и левице ближи крај.

Према прогнозама независне организације Воутвоч Европа ако се текући тренд потврди, први пут у историји на изборима за Европски парламент две највеће групе – Европска народна партија (EPP) и Прогресивни савез социјалиста и демократа (СД), више неће моћи да контролишу већину.

Ипак, упркос покушају евроскептичних снага да измене однос снага у Парламенту, умерене, про-ЕУ снаге и даље ће бити у већини, углавном захваљујући вероватном јачању центриста из Савеза либерала и демократа (ALDE).

Националисти са деснице биће на добитку али вероватно неће успети да освоје 25 одстоместа у ЕП. Потенцијална заједничка група десних националиста, направљена од партија из група Европски конзервативци и реформисти (ECR), Европа нација и слободе (ENF) и онога што је остало од групе Европа слободе и директне демократије (EFDD), могла би да буде друга по величини у ЕП ако сви садашњи чланови одлуче да јој се прикључе.

Тај сценарио међутим није много вероватан због великих разлика у погледима између тих снага, као и због „тешких“ карактера њихових лидера.

Много реалнија је, оцењују у Воутвочу, могућност да се те групе са крајње деснице реорганизују и оснују трећу по величини групу у наредном Европском парламенту.

Јачање група Уједињена европска левица-Нордијска зелена левица (GUE-NGL) и Зелени/Европски слободни савез (Зелени/EFA) неће у пуној мери надокнадити вероватно слабљење СД, што значи да левица у целини може да очекује око 35 одсто места у новом ЕП.

Вероватно ће им, како наводи Воутвоч, бити потребна сарадња са центристима ако напредне снаге желе да задрже утицај у наредном сазиву ЕП.

Упркос смањењу броја посланика, EPP ће и даље бити испред осталих политичких група. Та група могла би чак да консолидује вођство захваљујући Брегзиту и изласку британске делегације из ЕП, с обзиром да ниједна водећа британска партија није припадала групи коју води Манфред Вебер. Дакле, Брегзит ће само повећати разлику између EPP и конкурентских група у корист EPP.

Такав развој догађаја одражава трендове на континенту где су све већа политичка фрагментација и нестабилност ослабили етаблиране политичке снаге, које су углавном припадале EPP и СД, а ојачали политичке аутсајдере са свих страна политичког спректра. Избори за Европски парламент биће одржани од 23. до 26. маја а бираће се 705 европосланика према 751 у текућем сазиву.

После Брегзита у марту у ЕП ће остати 73 британска посланичка места. Како је раније одлучено, 46 места ће бити резервисано за нове чланице ЕУ или ће остати непопуњено а преосталих 27 биће подељено на 14 чланица које су недовољно заступљене у Парламенту.

По пет додатних посланика у новом сазиву ЕП имаће Француска и Шпанија, по три Италија и Холандија, Ирска ће добити два а још по једног Пољска, Румунија, Шведска, Аустрија, Данска, Словачка, Финска, Хрватска и Естонија.

Очекује се да Холандија гласа 23. маја, Ирска 24. маја, Чешка 24 и 25. маја, Летонија, Малта и Словачка 25. маја а остали 26. маја.

Инаугурациона пленарна седница новоизабраног Европског парламента биће одржана 2. јула.

 

Извор Бета/Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*