Како је Египат постао драгуљ Римског царства?

0

Kроз Египат, који је 31 годину п.н.е постао житница Римског царства, пролазили су сви значајнији трговачки путеви, а процењује се да је трговачки центар Береника у једној години зарађивао више него данас Њујорк и Сан Франциско заједно.

Древно египатско царство нашло се на ивици понора 31. године пре Христа. У бици код Акцијума ‒ највећој поморској бици у историји старог света – Марко Антоније доживљава пораз. Након тог краха, владавина краљице Kлеопатре, његове савезнице и љубавнице, коначно је окончана

Египат постаје ратни трофеј Рима. Припојили су га својим територијама 30. године пре Христа, годину дана пошто су Kлеопатра и Марко Антоније извршили самоубиство. Kлеопатрина државна благајна донела је Победнику Октавијану велико богатство.

Египат је постао житница целог Римског царства, туда су пролазили значајни трговачки путеви, који су водили уз реку Нил и низ њу; полазили су, такође из јужних делова Африке и са обале Црвеног мора. Египат је био изузетно привлачан римској владајућој елити, али и римским трговцима и занатлијама.

Златоносне стене и Смарагдна планина
Две хиљаде година пре доласка Римљана, Египћани су ископавали и топили злато. Процес издвајања злата из златне руде одвијао се у строгој тајности. Златоносне стене прво су дробили и млели. Тако добијени прах испирали су кроз овчије руно. Лакше честице би отплутале, а теже, златне честице ‒ потонуле би у руно. Сматра се да је одавде и потекла легенда о златном руну.

Римљани су преузели египатске руднике злата смештене у Источној пустињи. У експлоатацији тих рудника нису их омели ни сурови услови живота оличени у високој температури и недостатку воде.

Захваљујући свом изузетном градитељском умећу, изградили су низ утврђених водних станица. У древна времена, то су били обични бунари које су ископале номадске бедуинске заједнице. Римљани су те бунаре продубљивали и ојачавали.

Знали су да право богатсво крије Смарагдна планина. О томе сведочи сама планина, која је као саће испресецана рударским окнима. То је било једино налазиште смарагда у границама Римског царства. Драги камен називан „зелена ватра“ био је омиљен у Риму. Цар Нерон је толико волео смарагд да га је користио као двоглед док је посматрао гладијаторске игре.

Береника – трговачки рај
Трговачки град Береника био је веома значајан за Римљане. Та древна лука налазила се на обали Црвеног мора, а назив је добила по краљици Береники, мајци краља Птоломеја ИИ Филаделфа који је основао град.

Археолози сматрају да су артефакти из Беренике јединствени. На сломљеној грнчарији пронађени су вредни записи који сведоче, између осталог, о роби која је стизала у луку и пролазила кроз царину. Све то говори да је то био веома значајан трговачки град.

Овде је пронађена и највећа количина бибера, већа него на било ком археолошком локалитету из римског времена. С обзиром на то да бибер потиче из Азије, сматра се да су Римљани поморским путем допремали тај важан зачин.

Да су Римљани савладали поморске путеве Индијског океана сведочи и Периплус Еритрејског мора ‒ древни рукопис који представља упутство за навигацију и којим су се римски морепловци служили да би стигли до Индије.

То није била само мапа и поморска карта већ и приручник који је упућивао трговце на то шта треба да понесу на пут, где су најбоље пијаце, како до њих да стигну и које време је најбоље за пут. Анонимни аутор тог упутства за навигацију открио је и тајну монсунских ветрова.

Бродови који би пошли са обале Црвеног мора у септембру и отпловили на југ, наишли би на монсунске ветрове који долазе са екватора, те би, са снажним ветром у једрима, стизали у Индију за само 45 дана.

Береника постаје просперитетан град, међународна тржница где је све и свашта могло да се прода. Место представља и праву језичку ризницу. Пронађени су натписи на бар једанаест језика, укључујући грчки, латински и коптски, затим један дијалект арамејског који је коришћен у Сирији, итд.

У раним вековима хришћанства, град Береника доживео је процват. Бродови натоварени римским вином, египатским памуком, стаклом и бакром, редовно су испловљавали ка источним лукама, где их је чекала уносна зарада. Исти ти бродови враћали су се натоварени разноврсним зачинима и тамјаном. Процењује се да је град у једној години могао да оствари зараду коју данас не могу да достигну Њујорк и Сан Франциско заједно. Трговци из свих области Римског царства, као и из околних земаља, хрлили су у Беренику. Можемо рећи да су Римљани измислили глобалну економију.

Римско царство се све више богатило јер је све у царству имало своју цену – цену која се плаћала у виду царских маржи, пореза и такси. Порезе нико није могао да избегне.

Да би се прешла Источна пустиња, било је потребно две недеље, у зависности од температуре и величине каравана. Kаравани су се кретали добро утабаним путевима од Беренике до Kопта на Нилу. Kада би безбедно прешли пустињу, роба је товарена на бродове који су пловили уз Нил до Александрије, а затим до Рима.

Међутим, крајем 5. века, над Римским царством надвили су се тамни облаци. Некада непобедива војска трпела је нападе са свих страна. Трговина је утихнула. Бродови са Истока више нису пристизали и Береника је убрзо опустела. Грађевине су се полако урушавале, а песак је почео да прекрива град. Приходи из Египта убрзо су престали да стижу, Римско царство је губило контролу над Египтом. Нови непријатељ који је вребао са Истока, заувек ће истерати Римљане из Египта.
Националнагеографија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*