Како је Колинда покушала да обмане Путина

0

Приликом посете Русији хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је свом домаћину, руском председнику Владимиру Путину, поменула двојицу, како је рекла, знаменитих Хрвата који снажно и на највишем нивоу повезују историју Хрватске и Русије, али је занемарила да је један од њих био Србин католик.

Хрватска предсједница је у Путиновом присуству споменула свог суграђанинаРијечанина Роберта Бартинија, који је био генијални конструктор многих руских авиона и сматра се оцем руског свемирског програма и захваљујући којем је и астронаут Јуриј Гагарин био први човек које је полетио у свемир.

Међутим, други, наводно Хрват, којег је хрватска председница истакла пред Путином био је савременик руског цара Петра Великог и његов велики пријатељ, адмирал Матија Змајевић, Србин римокатоличке вјере, рођен у Перасту, у Црној Гори.

Веома је тешко замислити да хрватска предсједница није била у могућности да провјери право поријекло и народност Бокеља Матије Змајевића, адмирала руске царске морнарице и оснивача каспијске флотиле, о чему постоје сачувани многи историјски извори, и о коме је писао и Јован Дучић у својој књизи о грофу Сави Владисавићу.

Матија Змајевић, који је упамћен као један од напознатијих представника породице Змајевић из Пераста, био је синовац надбискупа Барског и примаса Српског Андрије Змајевића, и син познатог поморца Кристифора (Крста) Змајевића.

Како пише Јован Дучић, након што је био прогоњен од стране Млечана и утамничен у турској тамници Једи-куле (Седам кула), Змајевић се најзад спасава и преко Петроварадина, долази у Карлсбад, гдје се тог љета налазио на лијечењу руски цар Петар Велики, који га као одличног морнара прима за капетана своје царске морнарице…

О поријеклу знамените бокељске куће Змајевића вјероватно најбоље свједочи професор Лазо Костић, у својој књизи „О српском карактеру Боке которске“. Професор Костић у свом дјелу дословно наводи:

„У Старој Црној Гори у засеоку Врби на Његушима је живјело староњегушко братство Змајевићи, који су се иселили у Боку которску. О некадашњем братству Змајевића у Његушима говори и топоним ’Змајевића крши‘ и ’Змајуша‘. Змајевићи одсељени у Боку су се покатоличили. Били су чувено поморско братство у Перасту.“

Говорећи нарочито о адмиралу Матији Змајевићу, проф. Лазо Костић нешто подаље пише:

„Адмирал Матија Змајевић био је католик из Пераста, брат задарског архибискупа Вићенца Змајевића. Ипак, зато је он без премишљања и колебања од Руса уврштен у Србе. Сигурно се као такав и представљао и као такав био постављен за руског адмирала.“

Када се све узме у обзир, чини се да ће и случај Матије Змајевића, као и многи други примјери спорења између Хрвата и Срба по питању знаменитих личности као што су Никола Тесла или Иво Андрић, након гафа хрватске предсједнице пред Путином остати у зони спорења Хрвата и Срба.

Ипак, једно је сигурно, у погледу једног од првих адмирала руске царске флоте, јунака Матије Змајевића, макар Бокељи немају дилему коме овај великан припада и служи на понос, јер неоспорно је да је све што је Змајевић у животу стекао, оставио свом родном граду Перасту и Боки.

Утолико је заиста теже схватљиво одсуство било какве реакције црногорских власти на овакве испаде, јер Матија Змајевић засигурно представља једног од најзначајнијих представника бокељске и општецрногорске историје.

У међувремену, док чека протест званичне Подгорице поводом овог случаја, широј јавности једино остаје да се у међувремену запита — да ли је то можда предсједница хрватске покушала да обмане Путина?

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*