Како је споменик Краљу Петру подупирао свињац

0

Почетком Другог светског рата, окупатор порушио споменик и бацио на сметлиште. – Бронзане делове продали напредни омладинци, како би сакупили новац за радну акцију

Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу имају Зрењанин, Бечеј, Брадић код Лознице, село Сјеверско у општини Рогатица, Рибарска и Бања Ковиљача, Опленац, Бијељина, Требиње, Мркоњић Град, па и Париз, а бисте и рељефи попут оног у Дубровнику, не могу се ни набројати… Панчево га је имало још тридесетих година прошлог века, али га више нема…

Панчевци су се крајем 1932. године одужили Ослободиоцу подижући му грандиозни споменик. Најомиљенији монарх, у народу прозван онако рођачки – Чика Пера – био је представљен на коњу у ходу, у униформи генерала са калпаком на глави у пози војсковође, коју му је наменио вајар Петар Палавичини. Монумент који је уз краља приказивао српске војводе, фигуру ослобођеног роба и девојку са маслиновом гранчицом, симбол уједињења, доминирао је градским парком једва деценију, до почетка Другог светског рата, када га је немачки окупатор порушио.

Ту почиње неколико верзија какo је текла његова злехуда судбина. Према једној делови споменика побацани су на сметлиште код болнице, друга каже да је завршио на гомили у неком кутаку Народне баште, док је на њега деценијама после подсећала велика бетонска плоча, касније затрпана земљом.

У поратном времену, 1946. године „сетили” су се споменика напредни омладинци, који су металне делове продали у старо гвожђе, наводно да би сакупили новац за одлазак на радну акцију, док су делови постамента испунили радионицу једног овдашњег каменоресца. Прича иде да је мајстор оно што није успео да рециклира за прављење „нових” надгробних плоча, разбио и употребио као грађевински материјал – за изградњу свињца и подупирање шупа.

Тринаест делова споменика провело је шест деценија узидано у кочину, а тек када је кућа добила новог власника, пукао је скандал. Оно што је преживело је однето у панчевачки Завод за заштиту споменика и ту је лежало још шест лета. Тек почетком 2013. године стигло је у Народни музеј, у ком су фрагменти очишћени, конзервирани и од изложени у холу завичајне установе културе, баш као и модел главе српског краља.

За седам деценија од када је спомен-обележје Ослободиоцу збрисано са лица панчевачке земље било је више иницијатива да се „исправе неправде прошлости”, па чак је формиран и Одбор за обнову. Стручњаци су били мишљења да је оригиналним фризовима ипак место у музеју, а да ако се икада буде радила реплика споменика, могу послужити као мустра за израду копије, али се то није догодило.

Пре неколико година отварањем приче о подизању споменика славном војводи Стевану Книћанину, је начета и стара идеја о враћања знамена краљу Петру Првом… „Воље има, али нема пара”, каже за „Политику” Немања Ротар градски већник за културу док потврђује да је одавно поднета иницијатива, да никада није одбијена, али и да ће у годинама које долазе, тако монументални споменик тешко моћи да уђе у круг приоритета за финансирање.

„Треба знати да је то велики посао, а материјално гледано није време за такве подухвате”, додаје Ротар.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*