Kako je spomenik Kralju Petru podupirao svinjac

0

Početkom Drugog svetskog rata, okupator porušio spomenik i bacio na smetlište. – Bronzane delove prodali napredni omladinci, kako bi sakupili novac za radnu akciju

Spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću imaju Zrenjanin, Bečej, Bradić kod Loznice, selo Sjeversko u opštini Rogatica, Ribarska i Banja Koviljača, Oplenac, Bijeljina, Trebinje, Mrkonjić Grad, pa i Pariz, a biste i reljefi poput onog u Dubrovniku, ne mogu se ni nabrojati… Pančevo ga je imalo još tridesetih godina prošlog veka, ali ga više nema…

Pančevci su se krajem 1932. godine odužili Oslobodiocu podižući mu grandiozni spomenik. Najomiljeniji monarh, u narodu prozvan onako rođački – Čika Pera – bio je predstavljen na konju u hodu, u uniformi generala sa kalpakom na glavi u pozi vojskovođe, koju mu je namenio vajar Petar Palavičini. Monument koji je uz kralja prikazivao srpske vojvode, figuru oslobođenog roba i devojku sa maslinovom grančicom, simbol ujedinjenja, dominirao je gradskim parkom jedva deceniju, do početka Drugog svetskog rata, kada ga je nemački okupator porušio.

Tu počinje nekoliko verzija kako je tekla njegova zlehuda sudbina. Prema jednoj delovi spomenika pobacani su na smetlište kod bolnice, druga kaže da je završio na gomili u nekom kutaku Narodne bašte, dok je na njega decenijama posle podsećala velika betonska ploča, kasnije zatrpana zemljom.

U poratnom vremenu, 1946. godine „setili” su se spomenika napredni omladinci, koji su metalne delove prodali u staro gvožđe, navodno da bi sakupili novac za odlazak na radnu akciju, dok su delovi postamenta ispunili radionicu jednog ovdašnjeg kamenoresca. Priča ide da je majstor ono što nije uspeo da reciklira za pravljenje „novih” nadgrobnih ploča, razbio i upotrebio kao građevinski materijal – za izgradnju svinjca i podupiranje šupa.

Trinaest delova spomenika provelo je šest decenija uzidano u kočinu, a tek kada je kuća dobila novog vlasnika, pukao je skandal. Ono što je preživelo je odneto u pančevački Zavod za zaštitu spomenika i tu je ležalo još šest leta. Tek početkom 2013. godine stiglo je u Narodni muzej, u kom su fragmenti očišćeni, konzervirani i od izloženi u holu zavičajne ustanove kulture, baš kao i model glave srpskog kralja.

Za sedam decenija od kada je spomen-obeležje Oslobodiocu zbrisano sa lica pančevačke zemlje bilo je više inicijativa da se „isprave nepravde prošlosti”, pa čak je formiran i Odbor za obnovu. Stručnjaci su bili mišljenja da je originalnim frizovima ipak mesto u muzeju, a da ako se ikada bude radila replika spomenika, mogu poslužiti kao mustra za izradu kopije, ali se to nije dogodilo.

Pre nekoliko godina otvaranjem priče o podizanju spomenika slavnom vojvodi Stevanu Knićaninu, je načeta i stara ideja o vraćanja znamena kralju Petru Prvom… „Volje ima, ali nema para”, kaže za „Politiku” Nemanja Rotar gradski većnik za kulturu dok potvrđuje da je odavno podneta inicijativa, da nikada nije odbijena, ali i da će u godinama koje dolaze, tako monumentalni spomenik teško moći da uđe u krug prioriteta za finansiranje.

„Treba znati da je to veliki posao, a materijalno gledano nije vreme za takve poduhvate”, dodaje Rotar.

Politika

POSTAVI ODGOVOR

*