Kako je Sveti Sava lečio pohlepne

0

Zauzeo seljak seljaku komad zemlje, a oštećeni došao Svetom Savi na žalbu. Kad je Sveti Sava čuo žalbu, pozove otmičara i posavetuje ga da na lep način vrati zemlju susedu i da se pomire, pa da žive kao rođena braća.

Kako ovaj nije hteo na to da pristane, Sveti Sava ga odvede u jedan plodni kraj zemlje, pa mu reče: „Kad hoćeš da imaš što više zemlje, onda evo ti: idi, i koliko god budeš danas opkolio zemlje u ovom pustom plodnom kraju, toliko će tvoje biti. Samo pazi dobro da mi u zalazak sunca budeš tačno na ovome mestu, odakle polaziš, inače na tebi glave neće biti.“

I zape grabljivac da trči oko lepog imanja, iz petnih žila. Te hajde da opkoli i ovu lepu livadu, pa i ovaj veliki gaj, pa i ovaj voćnjak, pa i onaj vinograd, pa onaj pašnjak… I tako je, bez duše, trčao gladan i žedan, bez odmora, ceo letnji dan. Sunce je već počelo za brda da zapada, a on je još opkoljivao livade i guste jelake. A kad je već bio blizu mesta odakle je pošao, sunce je već bilo zašlo. Od velikog umora, on je pao i izdahnuo, ne došavši do belege odakle je potrčao.

Mast koja se ne troši, ali..

Naiđe Sveti Sava pokraj jedne sirotinjske kuće taman na Božić. Tamo kuknjava, jer se čeljad nije imala čim omrsiti. Sveti Sava dade onda domaćinu punu ćasu masti. Obraduje se siromah i zahvali, a žena uze mast, prikupi hlebnih korica i spremi poparu. Siromah je trošio mast godinu dana, a nikad mu nije nestajalo. Tek kad se pohvalio jednom prijatelju, poče mast da se troši. Da se nije hvalio, ko zna dokle bi mu trajao onaj Savin poklon.

Spasio oca od ale proždrljive

Sudba za neke grehe kazni Svetog Simeona, oca Savinog, da uđe u njega ala proždrljiva. Od toga doba običan ručak Svetom Simeonu bejaše pečen vo i u volu ovan, i u ovnu kokoš, a u kokošci jaje – i od svega toga iza njegovoga ručka ne ostajaše ništa.

Jedan put dođe Sveti Simeon u Hilandar, pa u razgovoru sa Savom ogladni i požuri da ruča, ali ga Sveti Sava veštim razgovorom zadrži, dok ala u njemu sasvim ne ogladni i mnogo ga umori. Onda mu Sveti Sava pruži poskuricu, pečat na slavskom kolaču, a iz Svetog Simeona zinu ala i poždera poskuricu. Sveti Sava dokopa tad alu rukama za vrat, izvuče je iz oca i baci u more.

POSTAVI ODGOVOR

*