Kako su nas ZATIRALI: Svedočenje velikog Gijoma Apolinera o progonu ćirilice

Ćirilsko pismo je strogo zabranjeno, u gradovima su imena ulica prepisana na latinicu. Bugari uništavaju srpske knjige i srpski rukupise, piše ogorčeno slavni književnik opisujući okupacione prilike u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata.

0

Poznato je da Austrijanci u Srbiji vrše denacionalizaciju, što je jedan od najzločinačkijih i najneobičnijih poduhvata u ovom ratu. Tako se pravoslavna vera suzbija na veoma nasilan, ponekad veoma sraman i najneskriveniji način, u korist katoličke vere, čime se do izvesne mere objašnjava zašto je papa smatrao da treba oprezno da ćuti o Srbima u svojoj noti zaraćenim stranama.

Centar Beograda za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu
Centar Beograda za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu

I nacionalni jezik izložen je progonu, kao i vera. Ćirilsko pismo je strogo zabranjeno, pošto se smatra jednom od odlika srpskog jezika.

U gradovima su imena ulica prepisana na latinicu. Ovi progoni proširuju se, uostalom, i na nacionalnu književnost.

Svuda su zaplenjene zbirke narodnih pesama, a za one koji ih skrivaju predviđene su stroge kazne.

Novo pismo na raskrsnici, pripadnici Zagrebačkog korpusa kod Šapca 1914. godine
Novo pismo na raskrsnici, pripadnici Zagrebačkog korpusa kod Šapca 1914. godine
Pošto u tim pesmama nema ničeg protiv Austrije i pošto pričaju samo o borbi Srba protiv Turaka, jasno je da su zabranjene sa jednim jedinim ciljem, ciljem uništavanja svih ispoljavanja srpskog nacionalnog duha; zabranjena su i pesnička dela B. Radičevića i J. Jovanovića Zmaja, mađarskih podanika, čije su se pesme tokom više od pola veka slobodno širile među Srbima u Austro-Ugarskoj; ta dela prokažena su samo zato što su napisana na srpskom jeziku.
Prevod bugarske naredbe o uništavanju srpskih knjiga
Prevod bugarske naredbe o uništavanju srpskih knjiga

Bugari idu čak i dalje nego Austrijanci u toj borbi protiv nacionalnog jezika; spaljuju srpske knjige i rukopise, ne štedeći čak ni crkvene i sudske knjige i spise.

Bugarski ministar za trgovinu uneo je malu izmenu u te vandalske mere naređujući da se ubuduće srpske knjige i srpski rukopisi dopremaju u narodnu štampariju u Sofiji da bi tamo bili pretvarani u papirnu kašu.

Bugari su sa nerazumnim besom razrušili i istorijske spomenike Srbije koje je i turska osvajačka vlast poštovala.

Bugarska krštenica za Srbe
Bugarska krštenica za Srbe

U crkvama i manastirima su uklonjeni svi natpisi u kojima se pominju srpski vladari. Bugari su otišli dotle da teraju Srbe da završno -ić u svojim prezimenima zamenjuju sa -ov, što je odlika bugarskih prezimena.

Izvor: Guillaume Apollinaire – „Les Persécutions autrichiennes et bulgares contre la littérature“ , Paris, Mercure de France, „Echos“, 16. octobre 1917. (Prevod sa francuskog: Vera Ilijin)

Beleška o autoru

Gijom Apoliner (Rim 26. avgust 1880. – Pariz 9. novembar 1918), je legendarni i kontroverzni francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla. Pravo ime mu je Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki.

Pohađao je elitne škole na Azurnoj obali. Učesnik je svih pokreta avangarde, pošto se se nakon završetka školovanja uputio u Pariz, gde postaje ugledni član boemske zajednice na Monparnasu.

Najpoznatiji je kao pesnik (zbirke „Alkohol“ i posthumno objavljeni „Kaligrami“) , a takođe i kao autor romana „Jedanaest hiljada buzdovana“ i „Iskustva mladog Don Žuana“.

Učestvovao je u Prvom svetskom ratu i ranjen je u glavu.

Umro je dva dana pre kraja Prvog svetskog rata, sa 38 godina, u svom pariskom stanu, od napada španske groznice.

RTS

POSTAVI ODGOVOR

*