Како су наши једриличари слетели у британску базу и освојили златну медаљу!

Како је једриличар Божидар Комац на првенству у Лондону освојио злато. Због магле летелица промашила циљ, али је имала најдужи прелет. На трону, уместо химне - мук, па је наш тим запевао „Хеј, Словени“

0

СВЕТСКО првенство у ваздухопловном једриличарству, одржано у Енглеској 1954. године, остаће упамћено по два необична догађаја. Најпре по томе што је двојац из Југославије, који су чинили наш најбољи ваздухопловац Божидар Комац и Звонимир Рајн, освојио златну медаљу “упадом” у строго чувану војну базу, а затим и по томе што домаћини нису имали спремну химну наше некадашње земље, па је током церемоније доделе медаља са разгласа завладао непријатан – мук!

Загрепчанин по рођењу, али и Вршчанин, пошто је тамо проживео већи део живота, чика Божа Комац (1926-2013), како су га његови ученици и суграђани ословљавали, пре осам година се у разговору за наш лист присећао свих детаља са тог такмичења. Био је то, кажу, његов последњи интервју. Објаснио нам је тада како су се он и његов сапутник нашли у помало опасној ситуацији, која им је, с друге стране, донела историјску победу.

– У тренутку када смо се у једрилици нашли изнад облака, временски услови су били прави “енглески”. Била је ноћ, магла, слаба видљивост, а и западни ветар је запретио, због чега смо одлучили да се спустимо, како не бисмо завршили у мору – говорио нам је Комац те 2008. – Када смо изашли из летелице, видели смо неочекиван амбијент, који није био заведен у такмичарској карти. Убрзо се око нас створила гужва. Сви су били успаничени, укључујући и нас двојицу. Онда нам је разјашњено да смо слетели у добро чувану војну базу Махрам, 75 миља од стартне позиције. То је био најдужи прелет и тако смо освојили злато.

Освојили су чак двоструко више бодова од другопласираних Италијана, што је било велико изненађење за све, а највише, показало се, за организаторе такмичења. Енглези су се поштено обрукали, јер нису очекивали да би такмичари из “тамо неке” Југославије могли да освоје првенство, па су неспремни дочекали доделу медаља.

– Док смо у тишини гледали заставу Југославије како се вијори, Звонко и ја смо се загрлили и из свег гласа запевали “Хеј, Словени”. Публика је то наградила бурним аплаузом – описао нам је тај непријатан тренутак.

Комац, капитен репрезентације Југославије на Светском првенству 1972.

Међународна ваздухопловна федерација је Комца за овај прелет, који су урадили на домаћој једрилици “кошава”, наградила посебном медаљом за ваздухопловне спортове, али то није био највећи успех који је овај заљубљеник у висине остварио у својој богатој каријери. Поставио је један светски и 11 државних рекорда, који су тек недавно оборени.

Био је храбар, понеко каже чак и својеглав, јер се упуштао у ризичне авантуре, које су му, пак, донеле славу и признања. Још пре такмичења у Енглеској, 1950. летео је на крилима ветра од Руме до Скопља, притом достигавши висину од 4.600 метара, што му је донело нови државни рекорд и златну „Це“ значку. Њу је касније, постављајући нове рекорде, допунио са три дијаманта и тако постао власник највећег једриличарског признања. За то је највише био “заслужан” његов прелет од Вршца до Солуна, од 500 километара, који је трајао 12 сати без слетања. Године 1958. проглашен је за најбољег спортисту Југославије, а статуу “Златног орла” добио је двапут. Један од тих орлова и данас краси улазну капију у његов некадашњи дом у Улици Паје Јовановића у Вршцу.

Међутим, када је освојио све што се освојити може, решио је да се повуче. Године 1959. запослио се у привредној авијацији. Тај посао га је одвео чак у Тунис, где је имао привилегију да на венчању председника државе Хабиба Бургибе из авиона посипа латице јасмина по стази којом су ишли младенци. Међутим, један други, рутински, лет коштао га је летачке каријере. Сплетом несрећних околности, приликом запрашивања плантажа поморанџи 1962. изненадни бочни ветар је његов авион “бацио” на далековод. У тој несрећни Комац је задобио тешку повреду колена, па му је било забрањено да лети.

Ипак, ни то није могло да га одвоји од небеских висина. Летео је кришом неколико пута, да нико не види, чак и у осмој деценији живота. А када су га године “притисле”, свакодневно је погледом упртим у небо посматрао авионе из свог дворишта, мислећи “како су ти пилоти срећни људи”.

Божидар са макетама

НАЈБОЉИ У КЛАСИ

БОЖИДАР је ваздухопловним једриличарством почео да се бави већ са 11 година у родном Загребу. У Вршац је дошао 1948, како би полагао курс за наставника једриличарства у Савезном једриличарском центру. Као најбољем у класи понуђено му је да буде наставник у Центру, што га је заувек везало за Вршац. Обучио је више од 300 питомаца из земље и света, упоредо остварујући своје успехе. У ваздуху је провео 1.600 сати, летећи на 53 различита типа једрилица, док је на 30 типова моторних авиона летео 4.500 сати.

АВИО-МОДЕЛАРСТВО УМЕСТО НЕБЕСКИХ ВИСИНА

ПО завршетку летачке каријере, која је трајала тек око 15 година, Комац је свој свет усмерио на авио-моделарство и макетарство, у чему је био подједнако успешан. Зато и не чуди што је био именован за капитена наше репрезентације, која је наступала на 13. Светском првенству у једриличарству, у Вршцу 1972.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*