Како су се Буфало Бил и Бик Који Седи представили у Србији

Како је легендарна личност Дивљег запада пре више од сто година посетио и наше крајеве. Циркус у Кикинди, Великом Бечкереку, Вршцу и Панчеву. У циркусу наступали и Бик Који Седи, Дивљи Бил Хикок и Каламити Џејн

0

ИКОНА америчког Дивљег запада, чувени јахач поштанске службе „Пони експрес“, трагач у америчкој војсци, плаћени борац против Индијанаца и професионални ловац на бизоне, Вилијам Фредерик Коди велику популарност стекао је захваљујући својим стварним подвизима. Популарност је убрзо уновчио, и то уз помоћ ревије каубојских вештина под називом „Дивљи запад“, својеврсног путујућег циркуса с којим је крстарио Европом од 1884. до 1907. године.

Ово је прича о чувеном Буфало Билу, и мање-више углавном је позната. Али није познат онај део о томе како је дојахао до Србије. Почетком 20. века, тачније 1906, гостовао је у Кикинди, Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину), Вршцу и Панчеву, где су Београђани чинили већину публике.

ЦИРКУС Буфала Била је 6. јула 1906. разапео своје огромне шатре у Великом Бечкереку, о чему сведочи плакат сачуван и до наших дана, али и исечак из тадашњих новина које пишу о великом интересовању које је владало за овај догађај.

– Шатор у којем се одигравала представа буквално је био окупиран масом – забележено је у тексту новинара који је живописно описивао врућину, велику прашину и људе који су псовали јер им се лепила за ознојена лица и тела.

– Публика је седела на дрвеним даскама, али већина је углавном чучала и негодовала због скупе улазнице, за чију цену се могло купити 14 килограма хлеба, 10 литара вина, или једна мушка кошуља. Све док спектакуларна представа није почела…

А онда су почеле да се нижу разне тачке, да дефилују живописно обучени каубоји, полунаги Индијанци ишарани ратничким бојама, било је ту и Енглеза, Козака, Кинеза, самураја, Арапа, да би се на крају појавио лично Буфало Бил и изазвао овације.

ЈЕДАН панчевачки хроничар бележи да је публику највише задивила „права битка“ између Индијанaца и каубоја, у којој се пуцало из пиштоља и одапињане су стреле, „али ниједна није пала на публику“. Посебну атракцију представљали су и дивљи коњи, којих је било чак око петсто.

– То није циркус, то је етнолошки колорит који фасцинира у својој раскоши – писао је задивљени новинар локалног листа Wоhenbllat у свом чланку после представе.

И заиста, дуго после одласка циркуске трупе, у граду се причало само о овом догађају, који је за само један дан изменио једнолични колорит Великог Бечкерека, а посетиоцима остао у трајном сећању.

Представе циркуса Буфала Била свуда су изазивале велико интересовање

Буфало Бил је у то време био један од најпопуларнијих људи на свету, а у његовом циркусу наступали су и легендарни поглавица Бик Који Седи, Дивљи Бил Хикок и Каламити Џејн. Посебну атракцију представљала је Ени Оукли, један од најбољих стрелаца Дивљег запада, која је демонстрирала своје умеће тако што је из „винчестерке“ пуцала у карту за играње бачену у ваздух. На крају свог наступа скидала је пепео са цигаре коју је њен муж држао у зубима.

Остало је забележено и како је уочи једног наступа у Немачкој имала високу температуру и Буфало Бил јој је забранио да изводи тачку јер су јој се руке тресле, али на наговор мужа ипак је пуцала, и све је било у реду… И када се френетични аплауз публике стишао, Буфало Бил је, по навици, заборавивши да је Ен болесна, питао да ли неко из публике жели да стави цигару у уста и стане на место њеног мужа. Јавио се један гледалац – тек крунисани цар Немачке Вилхелм Други! Ен Оукли је и њему метком пресекла томпус у зубима… Иначе, међу онима који су гледали Буфала Била били су и краљица Викторија, папа Лав XIII и многи други владари, политичари и знамените оновремене личности.

Буфало Бил и славни индијански поглавица Бик Који Седи

ОСТАЛА је у памћењу и представа на доњој утрини у Панчеву, за коју је тамошњи хроничар рекао да је била нешто дотад невиђено и незабележено.

– Навешћу само једну тачку: борбу Индијанаца на коњима. Она је изведена тако да смо сви занемели. Коњи су јуришали, стреле летеле на све стране, али ниједна није пала на публику. Бенгалска ватра је осветљавала арену. Изгледало је као да цео циркус, са извођачима и публиком – гори. То је било за нас невиђено чудо. На крају представе изашла је група од око 30 пајаца који су почели да се ваљају и изводе веселе бравуре – записано је тада.

Буфало Бил је са 23 године постао јунак петпарачких романа, а са 26 већ је играо самог себе у позоришним представама. Купио је велики ранч у Небраски, имао је и хотел, а умро је у Денверу пре тачно једног века, 1917. године.

СТРУЈА

ЦИРКУС је имао генератор и своју електричну енергију, био је осветљен са три велика електрична мотора, што је била додатна сензација, јер у оно време наши градови где је гостовао још нису имали електрично осветљење, већ су улице осветљавали улични фењери. Вечерња представа је почињала у 19, а завршавала се око 23 часа. Како је која група завршавала програм, паковала је опрему, товарила коње и пунила приколице, па је циркус одмах по завршетку представе кретао даље, што је за публику представљало чудо од организације.

ПРЕПОРУКА БРАТУ ПИСЦУ

У ИСТОРИЈСКОМ архиву у Зрењанину чува се и разгледница коју је познатом књижевнику Тодору Манојловићу послао његов брат Иван. Тодор је у то време студирао права у Темишвару, а брат га је обавестио да је у Бечкереку био Буфало и да га треба погледати:

„Слатки Тодош! Данас је код нас био Буфало. Вредно је да се погледа. Даклем, иди на место од једне форинте, јер ту се најбоље види. Кад је код вас у Темишвару?“

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*