Како су се у Украјини спојили нацисти и џихад

0

Нису се само у Украјини већ и у ЕУ у пуној антируској хармонији среле две крваве идеологије – исламски тероризам и источноевропски нацизам
После Фебруарске револуције 2014. године Украјина je постала једна од главних транзитних земаља, преко које су исламски милитанти одлазили да се боре у редовима Исламске државе (ISIS) и других сличних терористичких група. Оно, међутим, што је још занимљивије јесте да постоји и обратан правац – да су исламски милитанти из Украјине, углавном из редова Кримских Татара, Чечена и грађана других република некадашњег СССР, са својим европским везама и сиријским борбеним стажом, постали озбиљна терористичка претња не само Русији већ и нејаким европским земљама, које после серије напада овог лета не престају да стрепе од нових рушења и убистава.

Још пре више од две године, у мају 2014, Абдул Карим Кримски (на слици испод), заменик емира Џаиш ал Мухаџирен вал Ансар (Армије емиграната), позвао је из Сирије, где се борио са групама повезаним са Ал Каидом, Кримске Татаре и мусимане из Украјине да „започну пут џихада“. Позив је емитован на видео-клипу, у коме се појавио и Салахудин Шишани, Чечен и емир тзв. Мухаџирске војске.

Иако на Западу постоји уверење да се у Украјини воде борбе између снага лојалних влади у Кијеву и проруских бораца, стање на терену много је сложеније. У Украјини се на пример, под командом Исе Муњајева, чеченског команданта који је учествовао у два рата против Русије, бори батаљон „Дудајев“, назван по првом председнику Чеченије Џохару Дудајеву. На тај начин Украјина све више постаје важна станица, преко које се исламски милитанти шире по Европи. Наиме, сваки исламиста у Украјини може да купи пасош и нови идентитет. За 15.000 долара исламски борац добија ново име и пасош којим доказује украјинско држављанство. Иако Украјина не припада ЕУ, из ње је лако започети пут миграције на Запад. Највише се то одвија преко Пољске, из које је много стручно оспособљеног становништва отишло на рад у Западну Европу, тако да се у Пољској појавила потреба за радницима, која се углавном попуњава из Украјине.

ТЕРОР УКРАЈИНСКИХ ИСЛАМИСТА
Везе Украјине и исламских бораца пореклом са Крима и из кавкаских република нису од јуче. Европљанима је мање познато да, како то неки од исламских бораца кажу, „враћају дуг Украјини“, будући да су припадници украјинских пронацистичких организација, попут Правог сектора, борили заједно са исламистима против Руса у ратовима у Чеченији. Један од тих украјинских „чеченских ветерана“ био је и Олександар Музичко, познатији као Саша Бели, истакнути кримналац, украјински нациста и члан Правог сектора који је под неразјашњеним околностима убијен неколико месеци после Фебруарске револуције. Музичко је у Чеченији командовао једним батаљоном украјинских добровољаца волонтера под именом „Викинг“, борећи се под командом познатог чеченског терористе Шамила Басајева.

За исламисте борба у Украјини само је једна етапа великог рата за исламски калифат, на чијем путу стоји Русија. Како, борећи се у Украјини, ретко добијају новац од такозваних исламских хуманитарних организација, морају да се сналазе, и то чине најчешће учествујући у шверцу и криминалу. На пример, у Херсонској области у Украјини ратују батаљони Кримских Тарара, на челу са некадашњим замеником председника владе Крима Ленуром Исљамовим (на слици испод), представљајући озбиљну претњу за локално становништво, које малтретирају и пљачкају.

Један од најпознатијих примера сарадње украјинских нациста и исламских милитаната јесте Ахмет Чатајев (на слици испод), познат као организатор терористичког напада који се приписује припадницима ISIS на истанбулски аердором „Ататурк“ 28. јуна ове године. Тада је погиноло 44 а рањено више од 240 људи. Чатајев, Чечен и руски држављанин, годинама пре напада у Истанбулу имао је статус азиланта у Аустрији, чији пасош поседује. Захваљујући томе, годинама избегава изручење Русији, која га тражи због због оптужби за тероризам.

ИСЛАМИЗАМ ПОД ЗАШТИТОМ ЉУДСКИХ ПРАВА
Чатајев је учествовао у Другом чеченском рату између 1999. и 2000, када је изгубио руку. На руској потерници нашао се 2003. године због тероризма. Ухапшен је 2008. у Шведској пошто је полиција код њега пронашла оружје и експлозив. Тада је провео више од годину дана у затвору у Шведској. Две године касније ухапшен је у Украјини, када су у његовом мобилном телефону пронађене инструкције о терористичким техникама и фотографије тела погинулих у експлозији. Русија је обновила захтев за изручење, али је Европски суд за људска права наложио Украјини да га не преда. У одбрани Чатајева истакао се тада и Амнести Интернешенел, апелујући да се не изручује Русији, где би се „могао суочити са непоштеним суђењем и бити подвргнут тортури“. Том приликом у његовој одбрани посебно су се истакли украјински десни екстремисти из организације Тридент, чак и Харковска група за људска права.

Годину дана касније Чатајев је опет притворен, прелазећи границу Бугарске и Турске, преко које је касније убацивао исламистичке борце у Сирију, зарађујући хиљаду долара по сваком од њих. И поново је избегао изручење Русији, захваљујући организацијама за људска права. Живео је и у Грузији, где је такође био хапшен, да би 2015. отишао у Сирију, где је заузео високу позицију и хијерархији ISIS, када га и САД стављају на списак терориста.

Није ни од јуче да западне земље исламистички тероризам деле на добар и лош – први је још од 80-тих година у Авганистану постао онај на чијој мети се налазе Руси и Русија, док је лош онај који напада Запад. Ново је, међутим, да западноевропске замље инерцију такве типологије тероризма нису напустиле чак ни онда када су се саме нашле на његовој мети. Пример Ахмета Чатајева довољно је илустративан, али није усамљен. На пример, тај модел користе лидери екстремног (на Криму забрањеног) Меџлиса кримских татара – Мустафа Џемилев (доле лево) и Рафет Чубаров (доле десно) – који у европском Бриселу уживају сваку финансијску и политичку помоћ, док су истовремено повезани са ISIS. Та помоћ ишла је толико далеко да су посланици британског парламента у мају ове године подржали Чубарова у идеји да организује „владу Крима у изгнанству“.

Све то показује да није само Украјина место где су се у пуној антируској хармонији сусреле две најкрвавије идеологије – исламски тероризам и источноевропски нацизам – већ да то „огледно добро“ ужива снажну подршку ЕУ, чак и пошто су европски градови у овој години избројали стотине жртава терористичких напада. Историја нас учи да се та врста друштвеног и политичког ишчашења, какво данас видимо у Европи, по правилу, плаћа највишом могућом ценом.

 

 

Стандард

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*