КАКО УСВОЈИТИ ДЕТЕ У СРБИЈИ и ко су клинци који чекају своје нове родитеље…

0

У Србији тренутно 741 пар или појединац чека да постане родитељ усвајањем детета, у истој врсти регистра, али за децу, тренутно је 161 дете

У Србији тренутно 741 пар чека да постане родитељ усвајањем детета. Тачније, у том броју су и венчани и невенчани парови, али и „самци“, јер по српском закону и они могу да усвоје децу. У истој врсти регистра, али за децу, тренутно је 161 дете.

По закону Републике Србије, Центар за социјални рад је установа која треба да изабере онај пар који ће најбоље да одговори на потребе детета. Код усвајања, дете је увек у центру пажње, његове потребе су у фокусу и за њега се бирају усвојитељи, а не обрнуто.

УСВОЈИТЕЉИ ПРЕФЕРИРАЈУ ШТО МЛАЂЕ, ПОТПУНО ЗДРАВО ДЕТЕ

У већ поменутом регистру усвојитеља су људи који су претходно прошли процену опште подобности. Од тог броја, свега је десетак појединаца. Они под посебним условима могу да усвоје дете, ако је то усвојење у најбољем интересу детета и ако се са таквим усвојењем сагласио министар надлежан за породичну заштиту.

Од деце која чекају на нове маму и/или тату, 43 посто деце су ромске националности. Један број деце има одређене проблеме у развоју, одређени број деце има неке здравствене потешкоће, а усвојитељи који су у регистру, у 99 посто случајева желе да усвоје дете српске националности, које је потпуно здраво или са неким блажим здравственим проблемима и што млађе.

Према речима саговорника портала Телеграф.рс Вукоте Влаховића из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, због тог очекивања потенцијални усвојитељи, најчешће, чекају дужи временски период да се остваре као родитељи.

– Кад видите та очекивања будућих усвојитеља и ове карактеристике деце, која су за усвојење, не подударају се, а то значи да поступак усвојења, посматрано са аспекта будућих усвојитеља, не иде брзо. Окончање тог поступка неки чекају веома дуго, неки никада не усвоје, а неки усвоје брзо у зависности од тога колико су реални, у смислу прихватања деце ових карактеристика – каже Вукота Влаховић.

СТРАНЦИ УСВАЈАЈУ ДЕЦУ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

На приче да странци усвајају, скоро искључиво, децу са посебним потребама из наше земље, наш саговорник каже је то повезано са већ наведеним чињеницама, да су држављани Србије скоро искључиви у томе да желе здраво дете. Дешава се да тада нема поклапања и парови онда чекају дуже, а странци одлазе са децом коју наши држављани не желе. Има много деце за коју наши домаћи усвојитељи нису заинтересовани, деца са сметњама у развоју, са тежим здравственим проблемима, ромска деца предшколског узраста…

15-20 РОДИТЕЉА СТРАНАЦА ГОДИШЊЕ

– Немамо ми много усвојења, 15-20 на годишњем нивоу, када су родитељи странци. Ми добијамо извештаје од агенција које сарађују са Министарством у поступку заснивања међународног усвојења и до сад нисмо имали ниједан случај нити нас је ико обавестио да неко од тих усвојења није успешно – каже Влаховић.

Центар прво мора да покуша да том детету пронађе домаћу усвојитељску породицу, рок за то је годину дана од како се унесу подаци о детету у регистар. Центар започиње процес избора и тражи домаће усвојитеље, ако то не учини у року од годину дана, онда може да донесе одлуку да је међународно усвојење у интересу детета. То је опет једна општа одлука, а закон дозвољава да се то уради и пре истека годину дана, ако процени да је то у интересу детета. И у том случају је неопходна дозвола министра.

ВЕШТАЧКА ОПЛОДЊА И УСВАЈАЊЕ

Парови у Србији, који желе да добију дете, а код којих, из било ког разлога, вештачка оплодња није дала резултате, једино још могу да се окрену усвајању. У нашој земљи не постоји сурогат мајчинство, а према речима нашег саговорника, о томе се сад разговара у склопу доношења грађанског законика, има неких идеја о томе, али је све за сада у фази припреме.

Сигурно сте гледали бар један филм о ситуацијама које настану када неко, силом, постане родитељ. Родитељи су страдали, погинули у саобраћајној несрећи, а тестаментом су пожелели да се нека одређена особа стара и брине убудуће о њиховој деци. Е, па тога у Србији нема, тачније Центар за социјални рад ће да узме у обзир ту последњу жељу родитеља, али није у обавези да је испоштује.

– Прво ће се гледати да ли та особа из тестамента задовољава услове да буде законски старатељ. У центру се све процењује, ништа се не ради аутоматски – каже Влаховић.

НИКАД НИКО НИЈЕ ВРАТИО ДЕТЕ

У пракси, каже Вукота Влаховић, има разних ситуација, да су потенцијални усвојитељи у регистру, утврђена им је општа подобност за усвојење, па онда у међувремену добију своје биолошко дете и одустану од усвојења, има случајева када су усвојили, па хоће и друго дете, има и случајева кад су се остварили као биолошки родитељи, па хоће да иду на усвојење, али то се ретко дешава, али нема случајева да су усвојитељи, из овог или оног разлога, вратили дете.

Будући усвојитељи подносе захтев за усвојење Центру за социјални рад на чијој територији имају пребивалиште или боравиште. Уз тај захтев, они подносе и извод из матичне књиге рођених, извод из матичне књиге венчаних, уверење о држављанству, уверење да нису осуђивани, да се против њих не води истрага и друге доказе. Када центар прими захтев и исправе, онда они оцењују прво да ли су испуњени законски услови да се настави процедура усвојења, на пример, ако је неко лице осуђивано за кривично дело против живота и тела, то га аутоматски искључује да даље настави поступак.

Ако су им папири у реду, они пролазе припрему за усвојење и када је прођу, ако стручњаци процене да је припрема протекла успешно, онда стручњаци Центра за социјални рад, правник, психолог, педагог и социјални радник доносе одлуку о општој подобности за усвојење.

КОЈА ДЕЦА СУ ПОДОБНА ЗА УСВАЈАЊЕ?

Центар за социјални рад утврђује општу подобност детета за усвојење. Која деца могу да иду на усвојење? Деца која немају живе родитеље, деца чији су родитељи непознати или им је непознато боравиште, деца чији су родитељи потпуно лишени родитељског права, који су потпуно лишени пословне способности и који су дали сагласност да дете може да буде усвојено. Ако је једна од тих ситуација у пракси, онда је испуњен законски услов за утврђивање опште подобности за усвојење. Центар који је утврдио општу подобност детета, бира усвојитеље из јединственог личног регистра усвојитеља.

5.500 ДЕЦЕ У ХРАНИТЕЉСКИМ ПОРОДИЦАМА

У хранитељским породицама је тренутно 5.500 деце. Има случајева да хранитељи усвајају децу која су код њих на хранитељству. Хранитељи поред подобности за хранитељство, морају да прођу процену опште подобности за усвојење, значи све као и остали потенцијални усвојитељи. И центар такође доноси одлуку да ли је такво усвојење у најбољем интересу детета.

телеграф

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*