Какве су шансе Србије да покрене ЛОБИСТИЧКУ ОФАНЗИВУ У САД?

0
Српски „лобистички воз“ је у озбиљном кашњењу у односу на косовски, тим пре што Србија тренутно у САД није ангажовала ниједну лобистичку кућу која би се борила за њене интересе и утицај.

Srdačan susret Bajdena i Tačija

За разлику од Србије, Косово се лобирањем бави веома дуго и веома озбиљно, а колико им је стало до имиџа и интереса сведочи и то да су тренутно на овим пословима ангажоване две лобистичке фирме – „Подеста груп“ и „Патон Богс“. Занимљиво је да је ова прва, иначе и једна од најутицајнијих, некада радила за Србију!

Стефановић: Прилика пропуштена још осамдесетих

Према мишљењу Борка Стефановића, сада лидера Левице Србије, а који се у САД бавио лобирањем и који је у Конгресу САД основао српски кокус, Србија је пропустила прилику да у односу на Албанце ствари окрене у своју корист.

Borko Stefanović

– Нисмо је пропустли сада, већ давних осамдесетих година. О независном Косову се први пут говорило још 1986/87 године, када су у Србију дошли конгресмени САД Боб Дол и Том Лантош, али тадашњи председник Слободан Милошевић није хтео да их прими. Није хтео да им обезбеди пратњу да оду на Косово, па су они на крају отишли сами. Међутим, тамо су дочекани веома лепо и свечано, уз колоне деце… Тако је створен сентимент – прича Стефановић, уз опаску да је Србија још од тада имала лош спољно-политички „производ“ за Вашингтон.

Албанци се представљали као жртве

Како каже, успех Албанаца, а донекле и Хрвата је у томе што су себе представљали као жртве, а да је неуспех Србије што њене дипломате деведесетих и почетком двехиљадитих уопште нису улазиле у амерички Сенат.

Стефановић наводи и да је Србија имала лобисте у САД и за време Милошевића, али и Војислава Коштунице и Бориса Тадића.

– Својевремено је Србија ангажовала БГР групу, а било је и других лобистичких фирми. Једно кратко време је помагала и једна израелска фирма, а чак је и СПЦ или један њен део, заједно са Србима са КиМ, ангажовао лобисту Џима Џатраса – прича Стефановић.

„Подеста група“ лобирала за Србију

У тренутку када се 2011. водила озбиљна дипломатска борба за Косово, српска влада је ангажовала за те потребе једну од најмоћнијих фирми у Вашингтону „Подеста групу“. Компанија је за тај посао месечно добијала 100.000 долара.

Шеф представништва РС у Вашингтону Обрад Кесић каже за „Блиц“ да би Србија, када је у питању Косово, морала да зна шта је циљ, као и да све зависи од тога шта Србија жели да постигне.

Кесић: Србија мора да зна циљ

– Ако, на пример, хоће да успори примену Брислеског споразума, за то би вероватно било простора. Ако жели поделу Косова, бојим се да би то било тешко, ако иде на карту суверенитета то би био веома озбиљан и сложен процес. Са новом америчком администрацијом има простора, чим се дефинише шта је циљ. То не мора нужно да буде Косово, већ и остала питања, од евроинтеграција, чланства у НАТО, односа према Русији – прича Кесић.

Obrad Kesić

Како каже, претходне српске владе су имале лобисте. За ову, каже, не зна, односно бар у америчким званичним регистрима не постији таква информација.
– То, међутим, не значи да их Србија нема преко, на пример, неких фирми – прича Кесић, истакавши да када је у питању независност Косова Албанци посао на лобирању раде много дуже.

Када је у питању Косово, он објашњава да је Србија можда закаснила у смислу подршке у Конгресу, ге посто „озбиљно језгро које подржава независност Косова, које врши притисак на администрацију, а која потом притиска Србију“.

Лобирање кошта десетине хиљада долара

Саговорници „Блица“ наводе да се овде ради о такозваном етничком лобирању за стране владе или нације. То, рецимо, раде и Јермени, Израелци, а Саудијска Арабија, на пример, у те сврхе издваја у просеку око 200 милиона долара годишње. У просеку, ангажовање неке осредње фирме за овај посао у просеку кошта од 60.000 до 85.000 долара.

– Етничко лобирање је најчешће прање пара или продавање магле, у зависности од онога што се ради за, на пример, фармацеутске куће или синдикате, што су све веома озбиљне приче, где се ради о доношењу или повлачењу неких закона – прича Стефановић.

Лобисти сада наплаћују своје пријатељство према Косову
Он наводи да лобисти у САД имају по неколико стотина клијената, и да, очекивано, не могу сваким да се баве на озбиљан начин. Тако, каже он, у појединим извештајима се може видети да те фирме под лобирањем сматрају и што су неку земљу чисто поменули у неком разговору на рецимо неком пријему.

Дијаспорски лобији

Илустрације ради, у Вашингтону постоји око 75.000 регистрованих лобиста. Такође, неписано је правило да уколико неко жели утицај на демократе у САД, ангажује „Подеста групу“ (ова коју су сада „преотели“ Албанци), док је једна од највећих фирми, само републиканских, БГР група.

– Постоје и групе за притисак које раде по принципу невладиних организација, али се морају регистровати по америчком закону као лобији. То нису класичне лобистичке фирме, већ такозвани дијаспорски лобији. Албанци су на тај начин радили озбиљно од 1999. године, уз обзиљне напоре и администрације и конгресмена албанског порекла – прича Срефановић.

Како каже, лобирањем се баве најчешће бивши сенатори и конгресмени или њихови саветници.

„Подеста групу“ је, рецимо, својевремено у Србији ангажовао бизнисмен Мирослав Мишковић, а БГР груп је радио за Богољуба Карића и Жељка Митровића.

Лана Гедошевић, Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*