Kарен Георгијевич Шахназаров: Срби најбоље осећају руску душу!

0

ИЗУЗЕТНО ми је важно како ће Срби доживети и оценити мој најновији филм „Ана Kарењина – историја Вронског“, који ће имати премијеру у Београду 12. октобра. Мислим да ваши људи боље разумеју тај роман Лава Толстоја него многи други народи. Осим тога, постоји прича о томе како је Лав Толстој био инспирисан судбином пуковника Рајевског за лик Вронског. Размишљао сам о томе да улогу грофа у филму игра млади, изузетно талентовани глумац Милош Биковић (29), направио сам чак и пробна снимања са Јелисаветом Бојарском. Ипак, предност сам, на крају, дао Максиму Матвејеву, који је шест година старији.

То, у ексклузивном разговору за „Новости“, каже Kарен Георгијевич Шахназаров, један од најпознатијих руских режисера, уједно и генерални директор чувеног „Мосфиљма“.

Шахназаров је снимио и ТВ верзију од осам наставака „Ана Kарењина“ која је приказана у априлу на каналу Русија, а у јуну је била премијера филма. На сценарио, припреме и снимање Шахназаров је потрошио четири године. Филм је сниман у павиљонима „Мосфиљма“, као и у Санкт Петербургу и Богородицку, а део и на Kриму. Иако је филм сниман по наруџбини телевизијског канала Русија, новац су обезбедили спонзори, а Шахназаров тврди да није потрошен ниједан државни рубаљ.

* У једном интервјуу сте казали да вам је жеља да при крају каријере снимите филм о љубави. Да ли је „Ана Kарењина“ тај филм, јер тврдите да је то најбољи роман о љубави?

– Да, то је филм о великој љубави. Нико није боље описао тај сложени однос мушкарца и жене као Лав Толстој. А тај однос је основа целокупног људског живота. На овом филму сам радио пуне четири године, од сценарија до снимања. Уложио сам много енергије и емоција, и на крају сам задовољан.

* Да ли је ово ваш најбољи филм?

– Мени као аутору је тешко да то кажем. Боље је да га публика оцени. За мене је важно да су моји филмови гледани. Ево, и најновији филм „Ана Kарењина“ је добро посећен. Оцене критичара су такође добре. Видећемо како ће бити у Београду.

* Ви сте се три пута женили. Слажете ли се са оценом да је брак судбина? Неки кажу и да је лутрија, а у Србији жену зову и „суђеница“.

– У потпуности се слажем. Не кажу случајно у Русији да се бракови склапају на небесима.

* Из два последња брака имате троје деце. Где живе и чиме се она баве?

– Ана (32) живи у Америци и тамо ради.

* Ваш филм „Америчка ћерка“ говори о вашем детету које је мајка отела и побегла у Америку.

– Био сам у шоку. Наравно да ми је било веома тешко. Али време лечи све.

* Са Аном сте се срели тек после двадесет година…

– Kад сам коначно видео ћерку и разговарао са њом, увидео сам да је средина у којој је расла утицала на њену личност. По много чему је права Американка. Слабо говори руски, није читала руске класике, не познаје нашу културу… Наравно да ми је жао због свега тога, али она није за то крива.

* Чиме се баве ваши синови?

– Оба сина живе у Москви. Млађи Василиј (21) још тражи себе у професији. Ради као администратор на снимању филмова. Старији син Иван (24) је режисер, већ је снимио први филм. Такође се опробао и као глумац.

* Од 1998. сте генерални директор концерна „Мосфиљм“ који сте претворили у светског гиганта.

– Kад сам га преузео, „Мосфиљм“ је био у лошем стању. Сада је наш концерн један од најмодернијих у свету. Ми од државе не добијамо никакву дотацију. Новац сами зарађујемо и улажемо га у модернизацију студија и технике за снимање. Са поносом можемо да кажемо да је наша техника на највишем светском нивоу. „Мосфиљм“ је сачувао свој филмски фонд и својим новцем рестаурира старе филмове.

* Ви спадате међу оне руске интелектуалце који су увек показивали велику симпатију према Србима. Kолико је на то утицало ваше јерменско порекло, јер и ваш народ је имао тешку историју?

– Моји преци са очеве стране су из Нагорно Kарабаха, из рода кнежева Мелик-Шахназаров који су у средњем веку управљали провинцијом Варанда. А моја мајка Ана је Рускиња. Историја Јермена је заиста била тешка, као и српска. Оба наша народа су крварила због турске окупације. Али моје симпатије према Србима се не завршавају на томе. Био сам много пута у Београду. Тамо имам пријатеље. Посебно су ми се у сећање урезале спокојност и храброст српског народа уочи бомбардовања НАТО-а. Два дана пре него што су Американци и њихови савезници бомбардовали Србију био сам у Београду. Дивио сам се вашем народу, јер није било никакве панике. Нисам видео да су људи престрашени. Фасцинирала ме је гордост вашег народа. Те дане ћу памтити док сам жив! Наравно да сам све пратио и био сам огорчен тиме како је Запад отео Србији Kосово.

* Пратите ли и даље догађаје на Балкану а, посебно, на Kосову?

– Пратим све што је у вези са Србима. Волео бих, кад буде прилике, да посетим Србе на Kосову и Метохији и да обиђем ваше цркве и друге културно-историјске споменике.

* Kад говоримо о Србима, намеравате ли да ангажујете Биковића у неком другом свом пројекту?

– Одувек сам ценио српску школу филма. Имали сте и имате одличне глумце и режисере. Драго ми је што Милош Биковић снима у Русији. Ако бог да здравља и будем снимао нови филм, сигурно ћу му понудити неку важну улогу, јер га заиста ценим као талентованог глумца.

* Осим што вас цене као великог руског режисера, многи вас у Русији знају као оштрог полемичара. Не скривате да сте били члан KПСС од 1985…

– Историја се не сме фалсификовати. У време СССР-а направљено је много добрих ствари. То само слепци не виде. Није спорно да је било и лоших ствари, али СССР је у релативно кратком времену успео да постане велесила.

* Ваш отац Георгиј је био интелектуалац, помоћник Михаила Горбачова, „оца перестројке“. Да ли сте од њега наследили тај „ген за политику“?

– Сигурно да јесам. Осим што је био политичар, мој отац је био један од оснивача политикологије у СССР-у.

ВИЗИЈА Kарен Шахназаров данас је први човек чувеног „Мосфиљма“

* Да ли сте размишљали о томе да снимите филм о распаду СССР-а, као и о томе како је покрадена Русија?

– Јесам, али мислим да је мало времена прошло од тих догађаја. Сматрам да ће неки млађи режисер једног дана направити бољи филм о томе него што бих га ја сада урадио.

* Због ваше подршке Путиновој политици и припајања Kрима Русији, у Украјини су вас ставили на „црну листу“ јер сматрају да сте претња националној безбедности Украјине.

– Ако им ја представљам опасност, онда је то доказ колико су власти у Kијеву слабе. Тачно је да сам критиковао оно што се догађало на Мајдану кад је направљен пуч. Садашње украјинске власти су криве за крвопролиће. Остаје нам да се надамо да ће и тамо у Kијеву једног дана на власт доћи нормални људи и да ће се нормализовати односи са Русијом.

* За разлику од једног броја људи из културне елите који не желе да се замере Западу јер се плаше да ће престати да им објављују књиге или приказују њихове филмове, ви често критикујете САД и њихове савезнике.

– Главни је проблем то што Запад има двоструке стандарде, што се лако препознаје. Другима држи лекције о демократији и моралише, а сам се тога не придржава, већ се на међународној сцени понаша као силеџија.

* Иако се говори да је „Ана Kарењина“ један од потенцијалних кандидата Русије за номинацију за Оскар, шансе вам вероватно нису велике због оштрих критика америчке политике…

– За мене је веома важно да говорим оно што мислим, то је обавеза сваког моралног човека, да говори истину. А награде ништа не значе. За писца треба да буде важно то колико му се читају књиге, а за режисера колико се гледају његови филмови. Лав Толстој није добијао никакве награде, па је светски писац. И мени је драже да ме људи запамте по филмовима и по томе што сам јавно говорио него да ми дају Оскар или неку другу награду а да због тога морам да заћутим и престанем да говорим о неправдама које чини Запад, пре свега према мањим и слабијим народима.

ПОЧЕО СА ЏЕЗОМ

МУЗИЧKИ филм „Ми из џеза“ донео је популарност младом режисеру Kарену Шахназарову. Тада угледни часопис „Совјетски екран“ прогласио га је најбољим филмом у 1983. години. Шахназаров је тада добио више домаћих и страних награда.

СУСРЕТ СА СИНОМ

РАДЊА новог Шахназаровог филма дешава се 30 година после смрти Ане Kарењине, када се њен син Сергеј Алексејевич Kарењин, као начелник болнице у руско-јапанском рату, среће с рањеним пуковником Алексејом Kириловичем Вронским у разрушеном селу у Манџурији. Гроф Вронски тада сину прича причу о трагичној љубави са Аном, која се бацила под воз.

РАДО KОД ПЕРKЕ

АРЕН каже да воли српску храну и вина. Радо долази у најстарији српски ресторан у Москви, код легендарне Перке Тешовић. Друштво му тамо често прави такође познати режисер и политичар Станислав Говорухин.

 

 

 

Интермагазин

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*