Кнез Михаило и медијски рат

0

Љубомир Ненадовић (син Проте Матеје) у Београду је од 1850. године штампао и уређивао лист „Шумадинка“. Србијом је тада владао кнез Александар Карађорђевић, његова супруга била је Персида Ненадовић, блиска рођака Љубе Ненадовића. На први поглед могло би се помислити да му је, у таквим околностима, било лако да штампа новине ‒ протин син, још му и кнез зет… Ипак, није све ишло по рођачким „критеријумима“.

У броју 9, другог марта 1850, „Шумадинка“ је објавила текст који се односио на противничку династију, на Обреновиће:
„Ови дана изашла је у Земуну јошт једна нова књига, о којој такође морамо коју реч рећи, она има насловије: ‘Милош Обреновић, или поглед на историју Србије од 1813. до 1839. као одговор Г. Кипријану Роберту – од кн. Михаила М. Обреновића.’ Г. К. Роберт писао је Историју Србије, но доста пристрасно, а с тиме је дао ружно настално и подло понатије француском публикуму о србском народу.

Љубомир Ненадовић

Љубомир Ненадовић

Кн. Михаило пак бавивши се у Паризу, рад је био то поправити, зато је написао исту Историју на француском језику, као одговор на историју Г. Роберта која је такође писана на француском језику.“
„Књигом на књигу“, било је Срба који су још 1850. тако одговарали „противницима“. Љуба Ненадовић каже да су многи ту Историју Кнеза Михаила почели да читају са неким предубеђењем, мислили су да ће син бити пристрастан у корист оца, али када су је прочитали, имали су сасвим друго мишљење о писцу и његовом делу. Љуба Ненадовић је још написао:
„Он бранеће пред публикумом француским умерено свога оца, бранио је и жестоко карактер, јунашство и поштење србског народа. Свака врста води к слози, и ни једну реч нисмо могли наћи, за коју би посумњали да није из поштена срца изашла. Списатељ је платио трошак, а сав добитак од те књиге поклониће је удовичком фонду у Београду.“Александар Карађорђевић, зет уредника и власника „Шумадинке“ Љубе Ненадовића, дошао је на власт 1842. године, кад је збачен млади кнез Михаило, који је први пут владао од 1839. до 1842. године. Чињеница да му је зет господар Србије није га спречила да буде „објективан“. Написао је кратко похвално слово за књигу збаченог кнеза, који ће поново владати од 1860. до 1868. г.
Кнез Михаило је још 1850. године схватао значај „пропаганде“ и ширења лажних вести. Млади Обреновић је школован у Берлину, под утицајем Вука Караџића, и добро је познавао тадашње „европејске односе“. Вративши се на власт, Михаило је и 1863. године предузео медијску акцију у Лондону са циљем да се у тамошњој јавности промени ружна слика о Србији која је створена поводом убистава на Чукур-чесми у јуну 1862. г. Михаило је знао да ако се ружна слика из тадашње енглеске штампе прелије на континент, нарочито у Француску, за малу кнежевину наступиће тешки дани. Зато је у мисију послао кнегињу Јулију и Филипа Христића, који су у сарадњи са Владимиром Јовановићем променили ружну слику о Србији, што ће касније дати резултат у повратку градова под српску власт без рата уз помоћ енглеских дипломата.

О томе детаљније у емисији „Успомене Филипа Христића“ (https://www.youtube.com/watch?v=rfd1vTG4upo) на званичном Јутјуб каналу РТС-а.
Да су Обреновићи писали, на француском, ружно о Карађорђевићима, у ствари, писали би ружно о Србији и наравно, о себи.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*