Књига о Милутину- трагедија једне младости

0

„То је била трагедија једне младости, брање тек стасалих цветова, сурова драма о којој ће говорити свет, а која ће непријатељу пружити наду да је уништио српскинарод, да је сатро његову војску, сахранио његов подмладак…

У то време, од јануара 1916. године, једна слика је обилазила свет. Преносиле су је новине, свуда је изазивала сентиментално расположење, јер је уз ту слику ишао овај натпис:

Овај војник је симбол патње и страдања српског народа.

Речено је, при том, да је слика начињена на острву Видо, које ће убрзо добити још један назив – Острво смрти.

То је била слика авети: на гомили костију комади одеће, шињел допире до земље, о рамену торба… На глави велика, ко зна чија, шајкача, покрила чело, допрла до обрва. Лице испијено, мученичко, сломљено недаћама… На том лицу огледала се историја патње народа. На рањавим ногама које клецају од глади и умора, опанци везани опутом…

Име тог младића који није има ни двадесет година, није објављено. А и да јесте, свету не би ништа посебно значило, аветињски лик је – рекао све.“

Антоније Ђурић је са Чедомиром Поповићем разговарао у његовом дому, у родној Барзиловици. Младост му је била несрећна, пуна патње и бола, али је са поносом о њој говорио. О зиду, у раму, окићена босиоком, стајала је његова страшна фотографија са Вида.

Српска историја

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*