КО ИМА ПРАВО ДА СЕ У СКУПШТИНИ СРБИЈИ ПОСЛАНИЦИМА не обраћа на српском језику

0

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић рекла је за РТС да је изгласавањем измена Закона о службеној употреби језика припадницима националних мањина омогућено да се у парламенту обраћају на свом језику.

Сузана Пауновић је рекла да је та могућност постојала од 2002. али да је постајало ограничење које је сада укинуто.

„Посланици су могли да се обраћају на свом мањинском језику уколико је њихова национална мањина заступљена два одсто у односу на укупан број становника. Сада то ограничење не постоји. Постоји могућност да се народни посланици обрате на свом матерњем језику и не само да се обрате већ и да поднеске прилажу на свом матерњем језику“, наводи Пауновићева.

Додаје да су изменама Закона о националним саветима јасније дефинисана овлашћења тих савета, смањења прекомерна политизација и транспарентнији рад националних савета.

„Долази до промене на три кључна нивоа. Први се тиче надлежности и статуса Националног савета, регулишу се питања око заснивања радног односа, положај изабраних лица и функционера у Националноим савету. Уводи се програмски буџет, обавезни ревизорски извештаји, строже контроле новца као и транспарентније трошење. Значи – припадници националних мањина имају право да знају како Национални савет користи средства. Трећи ниво промена се тиче деполитизације Националног савета“, наводи Пауновићева.

Говорећи о жалбама мештана бугарске националности на проблеме са исписивањем њихових презимена у личним документима, наводи да се ради о проблему који намеће пракса, али да ће се све учинити да се дође до решења.

„Ради се о остварвању права на упис личног имена на бугарском језику. Проблем у пракси се повремено дешава јер постоји разлика између српског и бугарског језика када су у питању презимена. У бугарском језику постоји женски и мушки облик презимена и приликом закључења брака у Бугарској са неком ко се презива Иванов супруга ће носити презиме Иванова, а у Србији то није могуће. Дакле једнака су презимена за оба брачна друга. То је проблем који пракса намеће“, објашњава Пауновићева.

ртс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*