Ко је побеђен Деветог маја 1945. године

0

Крај априла 1945. године, војници Црвене Армије незадрживо напредују ка Берлину, нацистичкој престолници, са истока. На западном фронту ништа није боље по нацисте и ту се слама отпор Фирерових бојовника пред англо-америчким и британским снагама… Питање је само дана када ће Трећи Рајх коначно признати пораз… Адолф Хитлер, канцелар нацистичке империје и кривац за смрт више десетина милиона људи у Другом светском рату, у свом бункеру у страху од хапшења, а после и суђења, извршава самоубиство 30. априла 1945. године, потом је његов леш спаљен… Осмог маја 1945. нацистичка Немачка потписује капитулацију пред Савезницма, односно совјетски маршал Жуков и немачки фелдмаршал Вилхем Кајтел, ставили су параф на прекид борби, који ступио на снагу дан касније односно Деветог маја…

Ово би била званична верзија краја Другог светског рата у Европи у коју данас, 70 година након завршетка скоро нико не верује. Тачније, не верује у један детаљ који сам споменуо у горњем пасусу, а то је Хитлерово самоубиство. Први ја не верујем, а да би свим „неверним Томама“ то мало и доказао (читај: запушио уста!), направио сам анкету на насловној страници нашег сајта која је гласила: „Да ли Адолф Хитлер извршио самоубиство 30.4.1945?„. За 7 дана колико је постављена, учествовало је 14 лица, од чега је 3 потврдило да верује у ту званичну верзију смрти Адолфа Хитлера (21,43%), док је 9 анкетираних је рекло да не верује у званичну верзију (64,29%), а само двоје је рекло да нема став по овом питању (односно, 14,29%).

По завршетку Другог светског рата, мало коме од интелектуалаца који су успели да преживе нацистички прогон, а још мање обичним људима (земљорадницима, занатлијама, радницима, трговцима…) није било до некаквог испитивања и доказивања смрти персоне чију су смрт заправо и желели. Иако уистину, мали број људи је тада био и писмен, а телевизија још није била толико распрострањена и имала редован дневни програм, па да могу да се шире информације великом броју људи.

Касније, наредних деценија народ се описмењује, а телевизија доживљава невероватну експанзију… Да би крајем 20. века дошло и до масовне употребе кућних рачунара и интернета. Свест обичног човека почела је да се мења. У међувремену, пуно тога се сазнало шта се све дешавало после маја 1945. године, кроз поједине књиге, односно како су нацистички, фашистички и усташки злочинци преко пацовских канала бежали у Северну и углавном Јужну Америку, преко Италије и Шпаније. Иза читавог тог пројекта стајао је Ватикан (папска држава), а добар део посла је урадио „наш“ Крунослав Драгановић.

Постоји више аутора (Сајмон Данстен, Џерард Вилијамс и др.) који тврде да Адолф Хитлер није извршио самоубиство, него да је управо преко тих пацовских канала отишао у Аргентину, где се скривао под лажним именом и вероватно умро тек 1962. године. За нас, данас седам деценија након свега то и нема неку важност, сем то да знамо да су нас лагали, јер онај ко контролише прошлост, контролише и садашњост, а ко контролише садашњост контролише и будућност. Међутим, замислите тај „земљотрес“ да се 1948. или 1949. сазнало за овакве „трачеве“.

Адолф Хитлер, као и многи други државници света (председници, краљеви, премијери…) је био слуга банкарског картела односно моћне банкарске империје коју контролишу пребогате породице Ротшилд и Рокфелер. За њих је Хитлер обавио један од најпрљавијих послова икада, јер у Другом светском рату (1939-1945) убијено је најмање 55 милиона жртава. Али то није све. Све државе, уништене ратним разарањима су морале да узимају кредите (билионе долара) да би обновиле инфраструктуру што је предуслов даљег развоја. Од кога су државе узимале кредите? Од банкара. Зато је и Хитлеру дат „нови живот“, а његова смрт 30.4.1945. лажирана. То наравно није први пут да банкари чувају „своје пулене“, радили су то и пре и после Хитлера.

Одмах након завршетка Другог светског рата, кренуо је и Хладни рат, односно нетрпељивост западног и источног блока и трка у наоружању. Комунизам односно социјализам је у послератним деценијама однео многе животе свуда због неверства у ту идеологију, па и код нас у тадашњој Југославији. Земље НАТО пакта су се мешале многим државама у унутрашња питања, изазивали „обојене револуције“, доводиле до хаоса и прекрајања граница… Локални ратови од тада нису никада више ни престајали, а банкари су само увећавали своје богатство. Новим технологијама банкари, само су још више стегнули обруч на нашем врату. Зато су и реултати анкете на нашем сајту овакви.

Што се тиче наших балканских прилика, многи усташки кољачи су побегли у иностранство (САД, Канада, Аргентина, Аустралија, Шпанија…) и тамо наставили своја терористичка деловања, уз прећутну сагласност наших „савезника“. Више од четири  деценије смо живели опијени добрим животним стандардом у заблуди како је све сјајно, красно и бајно. Купили су нас са шаком мармеладе. Док смо ми средином 1980-их мирно спавали, то су банкари потпаљивали нашу државу, прво споља, а онда у пролеће 1990. године изнутра. Фашизам односно усташтво је буквално васкрсло у свом најжешћем облику и запалило нашу кућу.

Зато се са правом питам, да ли смо ми победили 9. маја 1945. године? И кога?

Злочини над Србима

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*