Ко не слуша Гарашанина, слушаће Гулена!

0

ВУК БАЧАНОВИЋ

Како је подела сфера на Балкану између Турске и Русије незамислива, Изетбеговићу остаје да клекне пред најближим хегемоном

„Bošnjak mrzi na Osmanliu, jerbo kaže, da neima pod nebom gadniega čoveka od Osmanlie, a Osmanlia kaže, da su Bošnjaci poturice, i da su gori od đaura, zato da jih treba davit i gaziti, nek se boje poturice, i nek znadu, tko jim zapoveda.“
Матија Мажуранић, Поглед у Босну 1839-1840.

Посјета Бакира Изетбеговића Новом Пазару и његово изједначавање статуса Рашке области, односно Санџака, и Републике Српске одвијала се симултано са сарајевским „дежурама” за Ердогана, које отприлике изгледају овако. Велика слика турског предсједника прекрива башчаршијски Себиљ, породице са дјецом, које су вечерњу шетњу одлучиле комбиновати са актом субмисије султану, машу турским заставицама, а у главном кадру, одмах подно предсједникове слике смјешка се незаобилазна Мунира Субашић, актуелна предсједница организације Мајке енклава Жепе и Сребренице.

АЛАДИНОВА ЧАРОБНА РЕАЛНОСТ

Прослављају се концлогори, масовна мучења и ликвидације политичких непријатеља, свебошњачка коалиција СББ-СДА никада стабилнија, Дневни аваз доноси тријумфалну насловницу Бошњаци ће се питати на Балкану, Изетбеговић је у срцу Старе Србије изјавио да су Бошњаци након 450 година повратили државу, име језика, створили војску и шта све не. Идила је толика да дежура за Ердогана, предвиђена да траје до сабах-намаза, завршава већ у поноћ. Што би се дежурало, када је Ердоганова власт неприкосновена утолико да може демонстрирати силу, гомилајући полицијске снаге пред НАТО базама. Свијет је попримио ружичасто-зелене боје, баш као да је Бакир Изетбеговић нови Аладин којем је џин из чаробне лампе остварио три кључне жеље. Прву, да га заиста сматрају очевим насљедником, другу да постоји унитарна БиХ, а трећу да Фарудин Радончић из фиоке никада не извуче документацију о ратним злочинима.

Али, будући да Дневни аваз, који је прије склапања коалиције Бакира Изетбеговића називао шефом бошњачке мафије и ратним злочинцем, литература сличне врсте Аладину и чаробној свјетиљци, стварност је далеко окрутнија.

Република Српска је усвојила Закон о референдуму и грађанској иницијативи, а шеф Делегације ЕУ у БиХ, Ларс-Гунар Вигемарк је састанак Бакира Изетбеговића и предсједника Републике Српске заказао у Административном центру Владе РС у Источном Сарајеву. Изетбеговић дакле није дошао на неутралан терен, него Додику на ноге. Због чега је то тако?

izetbegovicnovipazarМа колико да је Ердоган тренутно снажан и ма колико новца слао бошњаким партијама, укључујући финансирање свих електронских и принтаних медија које директно контролише Изетбеговићева СДА (недељник Став и портал и дневне новине Фактор), БиХ је још увијек зона директног америчког, али и ЕУ утјецаја, у којој нико благонаклоно неће гледати на послушништво бошњаког лидера лидеру Турске, којег су и којега ће покушавати свргнути. На исти начин треба схватити нервозу унутар кругова СДА због чињенице да у БиХ још увијек постоји снажна мрежа Хизмета, вјерско-просвјетне индоктринацијске исламистичке мреже коју, уз асистенцију CIA предводи некадањи Ердоганов савјетник, а сада љути противник, контроверзни имам Фетхулах Гулен, а иза којег опет стоји моћна Bank Asya.

НЕ ГРИСТИ РУКУ КОЈА ТЕ ДРЖИ НА ВЛАСТИ

Недавни морбидни скандал, када је ученик једне од Хизметових основних школа у Сарајеву, Махир Раковац, починио самоубиство због наводног сексуалног злостављања од стране својих вршњака, искориштено је, како од турске амбасаде, тако и од одређених кругова унутар СДА, за дизање медијске хајке и забрану Гуленових школа (ријеч је о образовним институцијама под називом Bosna Sema, а којих у Федерацији БиХ има 15 – од предшколских установа до универзитета у Сарајеву, Бихаћу, Зеници, Тузли и Мостару. Па ипак, случај је заташкан, а Тужилаштво Кантона Сарајево, упркос обиљу доказног материјала није подузело ништа сем штуре истраге, којом је Хизмет опран од било какве одговорности за дјечакову смрт. То је само дјелић демонстрације моћи коју Хизмет има у главном граду БиХ и коју, будући да се ради о продуженој руци Американаца, Изетбеговић не може игнорисати. Новине Ново вријеме на српском, односно босанском језику, иако су издање велике међународне Гуленове новинске куће Заман и даље несметано излазе у Сарајеву, мада је турска полиција у марту ове године ставила турско издање листа под своју контролу, претходно заузевши редакцију.

Оно што је из свега јасно јесте да се Изетбеговић нашао у врло незгодној позицији. С једне стране није могао окренути леђа политичком ментору у Акари, а с друге, мора, паранично ишчекивати на сљедећи корак његових противника. Додуше, оно што га тренутно може смирити јесте чињеница да су Американци официјелно подржали Ердогана, а у вези са његовим репресалијама над неистомишљеницима, изразили само благу забринутост и упозорили да политичке противнике није лијепо држати у концентрационим логорима, тортурисати их и убијати. Ердоган је битан играч, Турска је, упркос својем приближавању Русији, уз лакрдију око тога ко је оборио фамозни руски авион и даље чланица НАТО и битан играч у америчким спољнополитичким пројекцијама да би је се могло тако брзо отарасити, или јој тек тако преко ноћи подметнути грађански рат, који би значио прељевање сиријског ужаса даље на запад и даљњу дестабилизацију ЕУ. Поготово не пред предсједничке изборе у САД.

ШТА СМИСЛИТИ У НЕЗАМИСЛИВОСТИ?

У том смислу, Изетбеговић млађи се још увијек може батргати у периферном ваакуму насталом након турског пуча, али то још неће дуго трајати. Будући да је подјела интересних сфера на Балкану између Турске и Русије тренутно незамислива, као и да дугорочну турско-руску љубав нико не може гарантовати, Изетбеговићу, или некоме из редова СДА ко буде покорнији преостаће да савије кољено пред најближим хегемоном. Да ли би он могао бити представљен Гуленом? Чак и ако би то тако било, то нису добре вијести ни за Бошњаке ни за регионалну стабилност. Како у једном од својих посљедњих есеја закључује амерички историчар и истраживачки новинар Ф. Вилијем Енгдал „CIA је одлучила да у јавности створи Фетулаху Гулену посве другачији имиџ, нешто попут џихадистичких „светих ратника“ (holy warriors), какви су Гулбудин Хекматyар у Авганистану или Насер Орић из Босне. Умјесто као водећи крволочни, безосојећајни џихадиста свјетској јавности Гулен је презентиран као човјек „мира, љубави и братства“. Аранжиран му је чак и сусрет с папом Јованом Павлом II, „Пројектом Гулен“ жељела је CIA створити Нови отомански калифат (New Ottoman Caliphate), који је требало да “поврати” велику регију ранијег Отоманског турског калифата (Ottoman Turkic Caliphate).

Другим ријечима, Гулен идеолошки није ништа другачији од Ердогана или, још боље речено, Алије Изетбеговића. Разлика је једино у њиховим тактикама, односно у којој мјери оне подразумијевају послушност одређеној великој сили, а колико покушај коликог-толиког самосталног дјеловања у тренутку доживљавања колапса на свим фронтовима, попут Ердогановог. Гдје је у свему томе мјесто Бошњака? Предсједавајући Вијећа министара БиХ, који важи за једног од Изетбеговићевих озбиљнијих унутарстраначких политичких ривала, у Новом Пазару је изјавио да су “Бошњаци, захваљујући лидерској улози рахметли Алије Изетбеговића и свих његових сљедбеника прерасли из вјерске скупине у политички народ“.

dodikizetbegovicsrpskosarajevoИстина је, на штету Бошњака, заправо потпуно другачија. Бошњаци ни у 19, ни у 20, ни у 21. вијеку нису надрасли оквире вјерске скупине, о чему најбоље свједочи називање неоосманског и исламистичког предсједника Ердогана „својим предсједником”, а главна политичка „побједа” њихове елите јесте допринос раздробљавању властитог – рецимо то отворено – српског народа, по сектаријанским, религијским линијама. Умјесто у оквирима једног великог народа са три једнака вјерозакона, према либералном концепту Илије Гарашанина, Бошњаци са својим суплеменицима других вјероисповијести живе у остварењу свих кошмарних слутњи из Андрићевог Писма из 1920. И, ах, да, за све криве Србе. Па вјероватно и за Изетбеговићево понижење у недељу да у новој констелацији политичких „преклапања” дође на ноге Додику. Избјегао је, додуше, административни центар Владе РС. Састанак је одржан у мотелу Барка. У Источном Сарајеву. У Равногорској улици.

Извор: Нови Стандард

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*