Kо трага за „несталим“ српским златом из швајцарске банке?

0

Српски истражни органи, који би били надлежни у случају крађе златних резерви Србије, потпуно су изненађени изјавом гувернерке Јоргованке Табаковић да недостаје 44 тона злата.

– То су резерве чији део потиче још из времена Kраљевине СХС. Никада се нисмо бавили том истрагом, нити је до сада ико чуо за крађу толике тоне злата – тврде истражни органи, који би по службеној дужности морали да буду упознати са крађом златних резерви Србије.

Изјава гувернерке Јоргованке Табаковић да из Базела недостаје 46 тона злата и да ће се тиме још дуго бавити надлежни органи узнемирила је јавност. Није јасно зашто је Табаковићева изнела нетачне податке, јер се ради заправо о 16,8 тона злата које је после сукцесије припало Србији и Црној Гори.

Такође, судећи по званичном одговору које је „Блицу“ стигло из Народне банке Србије, злато није нестало, него је продато између 2001. и 2002. године.

Неодговорно понашање гувернерке

Ипак, то не мења много ствар, јер јавност до данас није упозната зашто је у тако кратком временском року оно продато и где је отишао тај новац.

Бивши гувернер НБС Дејан Шошкић наводи да је ову тему пропаратио у новинама.

Он за „Блиц“ каже да није добро да од руководства једне значајне државне институције добијамо непрецизне информације које се могу различито и произвољно тумачити и да накнадно од исте те институције добијамо додатна објашњења и прецизирања која се у доброј мери косе са иницијалном изјавом званичника.

– То није добро за репутацију и кредибилитет како државне институције, тако и државе у целини. Истовремено, ако руководство неке државне институције сумња да је имовином те институције у неком прошлом периоду управљано на неодговарајући начин, природно је покренути одговарајуће интерне истражне радње и тек по установљеним чињеницама покренути друге потребне поступке и обавестити јавност о томе – сматра Шошкић.

Злато било три пута јефтиније него данас

Бивши гувернер се осврће и на тврдње из НБС да су тоне златних полуга продате у периоду од 2001. и 2002. године и каже да није добро што је Србија тако поступила.

– Продато је злато у тренутку када је његова цена била (сада то знамо) на вишедеценијском историјском минимуму. У годинама након 2002. уследио је раст цена злата до нивоа из 2011. и 2012. Тада је била три пута виша од цене злата 2001 и 2002. године. Тај раст могао се донекле претпоставити и 2001. и 2002. године да је урађена одговарајућа анализа дугорочних фјучерс уговора на злато – објашњава Шошкић.

У одговору НБС „Блицу“ је речено и да је из земље у другој половини 2001. године извезено још пет тона златних полуга због његове дораде, али је и оно продато.

Шошкић каже да злато централних банака традиционално не стоји у у земљи која је његов власник, већ у земљи у којој се тим златом могу вршити међународна плаћања.

Откуп злата из Бора

-Традиционално то је Лондон, касније и Њујорк и Базел. Да би злато имало способност међународних плаћања мора бити преконтролисано у његовом квалитету и стандардизовано (такозвана афинажа) и тек онда може бити пренесено у иностранство ради његовог стављања у функцију платежног средства земље власнице – појашњава бивши гувернер.

Он додаје да НБС традиционално врши откуп злата из Бора, које након тога може пасивно остати у земљи или мора проћи стандардизацију у иностранству.

– Након тога може остати у иностранству. Такво злато у иностранству је злато наше државе и део је девизних резерви земље – каже Шошкић.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*