Кокан Младеновић: Штета је што нисмо после деведесетих урадили исто што и Немачка после 1945

0

Не постоји ниједна држава на простору бивше Југославије, али буквално ниједна, која је имала храбрости да плати свој рачун у балканској крчми. Неки су били глупљи па су остали до краја и платили и више него што треба, неки су побегли на мала врата, па нису платили ништа, али не постоји нико ко је рекао – платићу што сам попио и појео, каже редитељ Kокан Младеновић.

Он је у интервјуу за Радио слободну Европу рекао да су то народи који о себи воле да мисле да су много бољи него што у ствари јесу.

„Нико се није позабавио денацификациојм Хрватске и Србије, нико у Босни и Херцеговини није отворио причу да је поред страшног страдања Сарајева и Сребренице било и злочина са друге стране. Kада поменете злочине Насера Орића, одмах ћете добити одговор да то никада није доказано. Наши злочинци нису злочинци, наше убице нису убице и зато се данас може десити да у Београду, Загребу или Сарајеву седите у кафеу, а поред вас врло легитимно може да седи масовни убица из ратова деведесетих, неко ко је клао и силово“, рекао је Младеновић.

Он каже да се у Србији се о нашим ратним злочинима интензивно говорило само десет дана колико је било потребно да се јавно мњење припреми за изручивање Милошевића у Хаг.

„Након тога завршили смо са сваком жељом да се суочимо са нашом одговорношћу за рат и злочине. И, ево, десет или петнаест година касније, ми живимо у земљи у којој нас уче наопаку историју и у којој Социјалистичка партија Србије предлаже да Слободан Милошевић, један од најмонструознијих ликова у историји наших народа, добије споменик у Београду, а Фрањо Туђман већ има свој аеродром. То показује колико смо одмакли за ових дведесет и више година“, каже он.

На питање да ли су циклуси зла усуд овог простора Kокан Младеновић каже да јесу и да ће се ти циклуси наставити.

„Том мишљу сам био опседнут када сам режирао представу рађену по Андрићевом роману „На Дрини ћуприја“. То је била представа о цикличном злу које се преко 400 година дешава на једном те истом месту. Смењују се улоге џелата и жртава, али зло као константа остаје. Да би се тај циклус зла прекинуо, морате да подвучете црту, да се запитате шта је ваша одговорност за зло, а шта је одговорност других“, каже он.

Према његовим речима тај циклус зла није прекинут ни формирањем Kраљевине Југославије 1918. године, ни гурањем под тепих братства и јединства свих злочина из Другог светског рата.

„Подвући црту значи суочити се са нашим објективним историјама. Објективна историја је она која говори о томе ко смо ми у ствари и шта смо. Она подразумава свест о томе шта смо радили, а тога се јеже сви наши политички владари и наше академије наука. Она одбацује све лажи које смо до сада учили. Морамо да урадимо оно што је урадила Немачка након 1945. године. То је била денацифујација једног величанственог народа који је направио највеће зло у историји човечанства. Након тога могли бисмо да се надамо да ћемо постати просперитетно друштво, као што је данас Немачка. Двадест и нешто година након Другог светског рата Југославија је била земља у којој је постојала озбиљна социјална једнакост, земља која је основала и БИТЕФ, и БЕМУС, и ФЕСТ. Двадесет и нешто година након југословенских ратова ми и даље говоримо искључиво о тим ратовима и мржњи што показује да се нови циклус зла спрема. Kада ће до њега доћи – не знам. Али питање је датума, а не да ли ће га бити“, закључио је Младеновић.

 

 

Курир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*