Колапс евра неизбежан

0

Евро вероватно неће преживети следећу велику кризу и хитно би требало мењати монетарну унију како би се избегао неизбежни колапс.

То је врло оштро упозорење у последњем извештају француског Института Жак Делор, који је један од архитеката јединствене европске валуте.

Аутори извештаја, група академика, стручњака и некадашњих „полицy макера“ широм Европе, свесни су препрека јачању интеграционих трендова у пољуљаној ЕУ након Брегзита и све гласнијег успона евроскептицизма, али истичу да политика не може приуштити отезање.

„Реформа евра можда није популарна, али је есенцијална и горућа: у неком тренутку Европу ће задесити нова економска криза. Не знамо хоће ли се то догодити унутар шест седмица, шест месеци или шест година. Али, у постојећем издању није вероватно да евро преживи“, преноси Блумберг из извештаја.

Аутори предлажу промене у три корака. У првом предлажу брзе „закрпе“ попут јачања Европског стабилизационог механизма (ЕСМ), банкарске уније и координирања економских политика. Потом би на релацији север – југ уследио „qуид про qуо“ механизам подстицања реформи инвестицијама да се проблематични југ (коначно) мотивише на реформе.

Трећи корак, контроверзан и опцион, премда важан, подразумева да се еврозона трансформише у федералну структуру с поделом ризика и суверенитета.

Лука Бркић с загребачког Факултета политичких знаности истиче да је проблем у суштини једноставан, али не и решење. „Предложене мере учврстиле би позицију евра, али само су сурогати. Будућности еврозоне и евра нема без политичке уније“, каже Бркић. Додаје да је реализација пројекта „Сједињених Европских Држава“ упитна и да будућност Европе за 20, 50 или 100 година неће тако изгледати, већ ће решење бити „ново, оригинално и аутохтоно“.

С економске стране, уз остало, еврозону мучи проблем слабе мобилности радне снаге те ригидност плата, што отежава функционисање монетарне уније, објашњава професор загребачког Економског факултета Борис Цота.

„Уз та ограничења, еврозона може опстати једино да заживи као трансферна унија у којој би се значајан део националних буџета пренео на централни европски буџет, и то са садашњих један на бар 20 одсто.

Чланице то за сада нису вољне да учине, посебно оне старе, због питања моралног хазарда бојећи се да би се новац олако трошио, а реформе избегавале“, истиче Цота.

Хрватска за сада нема услове за евро, али намерава га увести па је, како је рекао гувернер Борис Вујчић, наш интерес да „кућа у коју се желимо уселити буде чврста и уредна“.

„Ако и даље постоји консензус политике за одржавање стабилног курса, било би пожељно увести евро што пре. Лично мислим да то не треба силити док ЕУ не донесе мере да он има будућност“, закључује Цота.
Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*