За финансирање програма и пројеката културе могу да конкуришу, али треба одржавати око 4.500 квадрата. То је немогуће са зарадом од програмских активности или од издавања радних простора, а не мисле да би повећањем цене улазница или укидањем бесплатних програма, обезбедили додатна средства.
„Сусрећемо се са ситуацијом да конкуришемо за програме и пројекте, да немамо право на покривање дела материјалних трошкова, да немамо права на инвестициона улагања или да конкуришемо и аплицирамо за хитне интервенције или инвестициона улагања“, указује директорка Коларчеве задужбине Јасна Димитријевић.
Недавно је организована модна ревија којом је дониран новац за куповину клавира. Али, потребне су и нове завесе и итисони, сигурносне камере, клима систем и тоалети за уметнике… Како је Коларчева задужбина споменик културе, могуће решење је и да бригу о фасади и крову, који прокишњава, преузме Завод за заштиту споменика.
„За нас је најважније да дођемо до решења да имамо статус као што имају САНУ и Матица Српска, то значи 1,5 милион за трошкове грејања, струје одржавања објекта и дела зарада у непрофитном сектору као што је то било пре пет година, а и пре тога, од када постоји задужбина“, додаје Димитријевићева.
Наравно, једно од решења јесте оживљавање филантропије. Тренд у свету је корпоративна филантропија.
„То може бити један од начина да се потпомогне рад ових установа културе где ће велике компаније, домаће или стране, захваљујући пореским олакшицама и другим који би оваква давања у култури могла да им донесу“, напомиње др Марија Алексић, аутор књиге „Задужбине културе Србије и јавност“, директорка Музеја Афричке уметности.
Задужбини Илије Милосављевића Коларца сваке године недостаје четвртина средстава од укупног буџета, за материјалне трошкове, инвестиционе радове и део зарада запослених. Наставиће да ради, али је питање – у каквим условима.
РТС
