Колико смо болесни: Поражавајуће здравстваено стање нације, сваки трећи становник има неко хронично обољење!

0

Свака друга особа у Србији има неко хронично обољење, док сваки трећи становник пати од повишеног крвог притиска. Један од разлога за овако поражавајуће здравствено стање нације је старење популације, али то ни издалека не умањује чињеницу да Срби очигледно
слабо брину о себи.

31 % грађана има повишен крвни притисак

Хипертензија је присутнија код мушкараца (има је 48,5 одсто старијих од 45 година), а посебно забрињава што је то за 5,4 одсто више него 2006.

У Србији сваког сата од различитих облика кардиоваскуларних болести умре шест особа. Заблуда је да ово погађа само старију популацију. На основу података Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” чак 31 одсто грађана има повишен крвни притисак.

– Скоро сваки трећи пацијент који дође у Хитну медицинску службу има проблеме које је изазвао повишен притисак. То могу да буду благе вртоглавице и мучнине, озбиљнији болови у грудима, па чак и неуролошки проблеми – објашњава за “Блиц” Радмила Шехић, специјалиста опште медицине у ургентној амбуланти Хитне медицинске службе.

6,3 % Срба је у депресији

Ова психичка болест дијагностикована је код чак 6,3 одсто грађана.

– Депресију прате смањење енергетског потенцијала, поремећај сна и често се јавља заједно са неким другим обољењем. Kада је особа болесна, бива и депримирана – објашњава др Шехић.

5,6 % грађана има болест бубрега

Kод млађих пацијената са повишеним крвним притиском јављају се и проблеми са крвним судовима бубрега. Бубрежне проблеме има 5,6 одсто Срба. Многобројне болести бубрега лекари називају тихим убицама јер често не морају бити праћене било каквим симптомима – пацијент се добро осећа, али се са напретком болести јавља замарање, губитак апетита, мучнина, гушење, поремећај сна…

12,9 % житеља Србије има повишену масноћу у крви

Сваки други човек у Србији изгуби битку против кардиоваскуларне болести, те смо на трећем месту, одмах после Русије и Украјине, по стопи умирања од болести срца. Повишену масноћу у крви има 12,9 одсто популације, док су коронарна болест срца и ангина пекторис забележени код 10,2 одсто грађана.

– Ово је последица свега што се дешава. Наши људи су и пушачи, живе стално у стресу. Имамо пуно коронарних болесника средњег доба, али и млађих. Kод старијих особа коронарне болести су последица старења крвних судова. Kо прати болест и посећује лекара, може да избегне тегобе. Све ово је директно повезано и са високим притиском – прича др Радмила Шехић.

19,1 %пати због болести кичме

Деформитет доње кичме и проблеми са леђима такође представља озбиљне здравствене проблеме од којих пати 19,1 одсто наших становника. Од артрозе болује 9,3 одсто.

– Нама долазе пацијенти који се жале да им трну руке или ноге. То се најчешће доводи у везу са кичмом – каже др Шехић.

У превенцији болести кичме важно је да се бавимо спортским активностима, да правилно седимо и носимо адекватну обућу.

8,8 % има неку врсту алергије

Број пацијената који пати од алергија је у знатном порасту.

– Све више је људи који имају алергијски одговор на алергене из природе. Сада се јављају бурне реакције на убоде инсеката који су раније пролазили безазленије. Дешава се и да се појави инфекција. Грађани су алергични и на полен, храну… Људи су постали преосетљиви, а проблеми са алергијама биће све већи у будућности – упозорава др Шехић.

7,6 %људи болује од дијабетеса

Број одраслих особа са дијабетесом сада је је четири пута већи него 1980. У Србији има око 600.00 оболелих, а чак 90 одсто има тип два дијабетеса.

– Ако се не открије на време дијабетес може да доведе до бројних здравствених проблема, попут оштећења нерава ногу, проблема са очним дном, оштећења бубрега, сужења крвних судова. То може да доведе до шлога, можданог удара или инфаркта – објашњава за “Блиц” академик проф. др Предраг Ђорђевић, председник Удружења за проучавање дијабетеса Србије.

Смртност код шлога и инфаркта је пет пута већа код оних особа који имају дијабетес.

Главни кривци

– стрес

– нездрава исхрана

– недовољна физичка активност

– страх од доктора
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*