Колинда прозвала Путина и Русију, поручила Трампу да Хрватска чврсто стоји уз САД!

0

ХРВАТСКА предсједница Колинда Грабар Китаровић дала је занимљив интервју за ДифенсЊуз, у којем се прокоментирала низ сигурносних тема, али се дотакла и ставова изабраног америчког предсједника Доналда Трумпа, баш као и све већих напетости између Русије и НАТО савеза.

Колинда је, наиме, судјеловала на панелу Националног сигурносног форума у Халифаксу, гдје је говорила о актуалном стању сигурности у Европи. Након судјеловања у панел расправи, предсједница је дала интервју за ДифенсЊуз, портал који се бави питањима обране и сигурности.

Једно од питања које је добила односи се на пријетњу коју већ неко вријеме понавља Доналд Трамп, а односи се на јачање притиска на чланице НАТО-а које не троше најмање 2 посто свог БДП-а на обрану.

Одговор на Трампове прозивке: Стојимо раме уз раме са САД

„Не ради се само о новцу и трошењу новца. Ради се о улагањима, али још више о заједничким вриједностима. Да, неке земље још нису испуниле обавезу трошења 2 посто БДП-а на обрану, али из различитих разлога и мислим да те разлоге треба узети у обзир. Ако проматрамо Хрватску, ми смо земља која је настала у рату против агресора, те је постојало јако пуно ствари које смо морали направити како би ју изнова изградили. Изградили смо своје службе од нуле, баш као и дипломацију и оружане снаге. Потребна је била и транзиција војске из оне ратне у ону мирнодопску, која је значила смањење броја војника за десетке тисућа. Та транзиција је била тешка, али смо потпуно свјесни захтјева који су пред нама. Ту прије свега мислим на нашу националну обрану, на потенцијалне пријетње Хрватској, али и на оно што можемо допринијети НАТО савезу. Због тога се неки од наших доприноса могу сматрати симболичким у смислу људства или материјалних ресурса, јер Хрватска није велика земља ни по броју људи ни географски ни БДП-у по глави становника, али мислим да и даље доприносимо НАТО-у. Оно што је најважније је да, у случају да САД икад затребају нашу помоћ, знају да увијек стојимо уз њих раме уз раме„, рекла је предсједница.

Колинда је потврдила и да ће Хрватска контигентом војника судјеловати у НАТО-вом одговору на гомилање руских снага на граници Еуропске уније. Наши војници требало би бити стационирани у балтичким земљама, недалеко границе с Русијом.

Постављање војних снага чланица НАТО-а код границе с Русијом дио је одговора Еуропске уније и НАТО-а на експанзионистичку политику Владимира Путина, што је хрватска предсједница такођер коментирала.

Људи траже војску на терену због атмосфере коју стварају Кремљ и Путин

„Било би нам драже да није дошло до тога, али јест. Чини ми се да људи траже јасне и видљиве сигнале, а то је у овом случају присутност војске на терену. Но, једнако су важни разговори које водимо у позадини, те расправе о томе како најбоље одговорити на те изазове. Важно је и позитивно приступити Русији унаточ атмосфери коју стварају Кремљ и Владимир Путин. Морамо их увјерити да наше поступање није усмјерено против Русије, него према заштити територија чланица НАТО-а , те да је НАТО прије свега обрамбени савез, који не жели ни дестабилизацију ни окупацију у иједној земљи која би била пријетња Русији„, рекла је предсједница, која је споменула Русију и у контексту сигурносних пријетњи у непосредном окружењу Хрватске.

„Ту је нестабилност Босне и Херцеговине, која још увијек није потпуно политички еманципирана“, рекла је Колинда, па се присјетила Додикова референдума у Републици Српској.

„То је био тек први корак у нечем што видимо као потенцијални низ референдума, па чак и о могућој неовисности Републике Српске. Ако се одлуче на такав потез, сигурно би дошло до реакције Федерације БиХ, што отвара могућност за нови конфликт. А обзиром да је Русија укључена у хибридно ратовање, те да видимо снажне везе између Додика и Русије, ту бисмо онда имали руски утјецај кроз оружје, тактику, обавјештајни рат информирањем и дезинформирањем…“, поручила је хрватска предсједница.

Индекс.хр

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*