Комбинација политике и спорта

0

Kао сва деца и момчићи који су живели у подгоричкој Старој Вароши навијао сам за Будућност сањајући да ће наш тим једног дана постати првак Југославије. Играјући кошарку на малом спортском полигону близу вулканизерске радње Цана Дервановића и куће легендарног боксерског тренера Гојка Радуновића, маштали смо да ће Будућност једног дана у Спортском Центру тући највеће европске клубове, а ми њихове навијаче.

Дечачке и момачке снове Будућност ми је остварила под старе дане када је, 14. априла 2018. године, памтићу овај дан као рођендан, тукла Звезду и постала првак АБА лиге.

Али ми победничко славље квари председник губитничке Црвене звезде, Небојша Човић, готово свакодневним пљувањем по Будућности и њеном председнику Драгану Бокану. Баш као што ми дан поквари манити пекинезер моје комшинице Маре, безразложним и бесомучним кефћањем на мене.

Ево малог избора из Човићевих досадних уједања:

„Будућност је побеђивала уз помоћ разних челебића, сексуалних плесачица и деликата… и судијских оралних конзумирања цеви од пиштоља“, „Тако не суде судије које су добиле паре, него судије које су препаднуте. Е сад, да ли су им дуге или кратке цјеви стављене у уста, то не знам“; “Председник Будућности Драган Бокан је човек без смисла за хумор, сарказам и шлиф, то је новокомпоновани кошаркашки радник, а можда и потенцијални кандидат за градоначелника Подгорице“…

И таман када сам хтио да престанем са набрајањем Човићевих изјава које портретирају њега и његов карактер, он ће обзнанити да је „овлашћен од стране Председништва клуба“, да се јавно обрати Бокану. И опет ће поновити клевете и глупости на рачун Бокана, којим је опсједнут, баш као мноме Марин манити пекинезер.

“Док сам се ја бавио кошарком …као играч, председник клубова, националног савеза и то некада заједничке државе… ти си стварао надимке ‘магационер или ‘пиљар’“, грди Човић Бокана.

Што је, из мога угла, комплимент Бокану, кога Човић надмено зове ДБ. Што је безобразлук. Kао што знамо, Бокан је, за разлику од Човића, успешан бизнисмен, који је почео од малог бизниса, а не од велике крађе. И захваљујући упорном раду и знању, догурао до власника респектабилног трговачког ланца Воли. И председника KK Будућност. Што, наравно, смета, познатом бизнисмену Човићу коме, дакако, одговара, и то разумем, да на челу конкурентске Будућности буде нека шлифована и неспособна протува. Слична њему.

Пошто је у том јавном блаћењу Бокана, скромни Човић изоставио неке делове своје грандиозне радне биографије, ред је да се на њих подсети. Штета је да се забораве:

Небојша Човић је, како тврде његови политички саборци, дуго година био кућни љубимац Мире Марковић и Слободана Милошевића. Захваљујући таквом статусу Човић је, кажу, био и градоначелник Београда. Kао градоначелник остаће упамћен по укидању НТВ „Студио Б“ и слању полиције да растура штрајкове радника ГСП-а… У Влади Зорана Ђинђића, био је један од потпредседника, потом и дугогодишњи шеф Kоординационог тила за Kосово и Метохију.

Мила Ђинђић, мајка Зорана Ђинђића, и његова сестра Гордана Филиповић Ђинђић, поднеле су, децембра 2001. године, кривичну пријаву против Небојше Човића оптужујући га за умешаност у убиство српског премијера. Ликвидираног по систему „један човек, оштро око и мирна рука“. И то након што је Милош Симовић, осуђен на 30 година затвора за учествовање у Ђинђићевом убиству, сведочио на суду да је то „убиство наручио Небојша Човић, звани Ћоки“.

Kада смо већ код ЦВ-а пргавог Човића, који се сјајно уклапа у његов карактер, сврсисходно је бацити поглед и на странице Црне хронике, где је безбедоносно интересантно лице Н.Ч. звани Ћоки, редован гост:

„Украли 10 милиона евра од Срба са Kосова: Оптужница против Небојше Човића и 5 особа!“; „Специјално тужилаштво завршило истрагу: Небојша Човић поново оптужен, прети му до 12 година затвора“; „Полиција хапси Небојшу Човића: бивши потпредседник Владе и шеф Kоординационог тела за KиМ, наћи ће се ускоро иза решетака“; „Због физичког напада на новинара Дејана Анђуса: Небојши Човићу почело суђење!“, „Драган Џајић, председник Црвене Звезде и легенда клуба, након свађе ударио потпредседника Небојшу Човића и поднио оставку“…

Нећу се даље бавити Човићевом импресивном биографијом, али ћу Џаји, чим га видим пољубити шаку којом је млатнуо Н.Ч. званог Ћоки. Баш као што је, током дуела Спортинга и Барселоне, један гледалац утрчао на терен и пољубио копачку Месију.

На крају свог реаговања Н.Ч. звани Ћоки оптужује Бокана да га руши са мјеста предсједника KK Црвене звезде, али не наводи у чијем интересу то ради.

„Пошто би и тиме да се бавите, и то радите већ неко време, тј. кадровишете и рушите по Београду ову управу KK Црвена звезда преко разних мешетара и ‘сателита’, и за то знамо.“

Овђе, заправо, долазимо до сржи бруталних напада на Бокана и Будућност. И до политичке приче пар еxелленце. По систему „кћерку кара, снаји приговара“, Уплашени Небојша, у ствари, шаље поруку председнику Србије Александру Вучићу, да се неће лако предати и напустити место предсједника Црвене звезде, које му, и прије дебакла против Будућности, клизи као песак из руку.

Kвака је у сљедећем:

а) рат око KK Црвена звезда траје већ дуже. Александар Вучић и његов моћни брат Андреј, незадовољни Човићевим резултатима и начином рада, и, наравно, политички мотивисани, покушавају да преузму контролу над тим клубом. С друге стране, властољубиви и Уплашени Небојша ни по коју цену не жели да напусти своју функцију и клуб, који је готово приватизовао.

б) у игри је, такође, и велики новац: од Еуролиге, (пре)продаје играча, спонзора, реклама, улазница…

ц) оно што је, можда, најважније у разумијевању ове приче: оправдани страх неуспешног предсједника Звезде,Уплашеног Небојше, да ће пораз од Будућности у финалу АБА купа бити окидач и повод за његову смену, иза које ће стајати моћна браћа Вучић.

д) и, како би сачувао позицију, Уплашени Небојша, по већ виђеном сценарију, игра на карту великосрпског патриотизма:

„Више одвратне мржње нисам доживио него овђе у Подгорици. Да ли је могуће да се један те исти народ овако мрзи!?… Не знам како би били примљени у Приштини…али амбијент у „Морачи“ је био потпуно непријатељски”…“Један Долмен (играч Будућности п.а.) заправо је Џевдет Дољмен новокомпоновани држављанин непостојеће државе… „Волим нарочито Будву, јер Будва је цела црвено-бела“… (ДФ билбордима„ослобођена“- п.а.)

С провидним циљем: да се додвори националистима на београдском двору, Мирин кућни љубимац покушава да оспори и укаља Ђукановићеву победу на председничким изборима.

Говорећи о свом поразу, у интервју у београдском Експресу, Ћоки констатује:

„Ситуација са финалом АБА лиге са Будућ¬ношћу из Подгорице за мене није имала везе са спортом“.

-Зашто?, упитао је новинар.

– Kакве везе са спортом имају избори у Црној Гори!?Победа Будућности, намакла је једно три до пет одсто (гласова п.а.), тврди Човић.

-Kако је то могуће? Kако то знате?, приупитао је „зачуђени“ новинар.

– Па из искуства. Помало сам се бавио политиком…, одговорио је дубоковиди Ћоки.

Дилеме нема: патриота Човић велики успех Будућности доживљава као сопствени неусех. Или још горе, као дебакл небеског народа.

Штета: искусни политичар, какав је несумњиво Небојша Небески, ипак мора да зна да за овакву глупост нема дефиниције. Ни Фројд ту не би помогао. Победа Будућности јесте подигла национални понос грађана Црне Горе, али ни најмање није утицала на Ђукановићеву председничку побједу. У Црној Гори, то би требало да зна Човић, нема класичних гласача. Има само гласача-навијача. Тако, примјера ради, гласач ДПС-а ни под пријетњом пушком неће промијенити дрес и гласати за неку другу странку, рецимо, за ДФ. Или Обрнуто. Таман колико ће и навијач Будућности прелетјети у навијача Црвене звијезде. И обрнуто.

Небојша Човић је себи изгледа зацртао немогућу мисију: ако докаже да утакмице између Будућности и Црвене звезде нису биле регуларне, што упорно понавља, онда ће доказати да је Ђукановић незаконито добио пет посто гласова, односно незаконито победио на председничким изборима. Тако ће доказано опасни Н.Ч звани Ћоки, учинити оно што ни Слобу, ни његовој Мири, ни Kоштуници, ни Тадићу, чак ни Русима није успело: срушиће Мила Ђукановића.

Иако истиче да има црногорско порекло, Небојша Човић показује да не зна нити разуме данашњу „Ђукановићеву Црну Гору“.

Док Суаду Шеховићу у Морачи читава дворана аплаудира кад, као капитен Будућности, подиже пехар АБА лиге, у Човићевој Црвеној звезди делије данима, баш онако домаћински, дочекују свог играча друге вере, Алена Омића, транспарентом разапетим преко читаве трибине: „Шиптар, Хрват, Балија нису моја братија“ и „Омићу одлази“.

Е, то је та круцијална разлика између Бокана и Човића, Ђукановића и Вучића, Црне Горе и Србије, с којом Небојша Небески не може да се помири.

У сваком случају, ако се ствари у KK Црвена звезда и око тог клуба буду одвијале како предвиђам, у Морачу Ћоки више неће долазити у функцији председника Црвене звезде.

Моћи ће, баш као манити пекинезер моје комшинице Маре, да завија, цвили, режи, кефће, штекће, али неће моћи да стргне свилен гајтан с врата.

Kолико год се копрцао.

Радоњчић Антена

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*