Коме се жалити на телефонске „продавце магле“?

Коме се жалити због учесталих телефонских позива продаваца свега и свачега? Надлежни тврде да је лане било само 0,2 одсто приговора потрошача. Најлакше наседају старији људи који олако пристану на куповину

0

МЕДИЦИНСКИ препарати, прекривачи, јастуци, часописи, па којекакве бесплатне вечере и промоције производа, најчешће су теме насртљивих продаваца који телефоном нуде своје производе „срећницима“. Ретко одустају и када им се лепо каже – „Хвала, не треба“.

У Хрватској се, недавним увођењем регистра „Не зови“, „напастима“ с телефонске жице коначно стало на пут. Њихова регулаторна агенција за мрежне делатности (ХАКОМ) омогућила је свакоме ко има овакав проблем да се пријави у регистар и – заувек блокира позиве ових трговаца. Међутим, у нашем Министарству трговине, туризма и телекомуникације кажу да би успостављање регистра на основу хрватског модела могао и код нас да заживи – али тек уколико у наредном периоду значајно порасте број приговора потрошача на ову врсту узнемиравања.

– Према подацима из извештаја о раду Националног регистра потрошачких приговора, током прошле године укупно је било 33 приговора потрошача због насртљиве пословне праксе, односно 0,2 одсто у односу на укупан број поднетих приговора – кажу у Министарству. – Узнемиравање потрошача телефонским путем ради продаје робе и услуга представља непоштену, односно насртљиву пословну праксу, која је по Закону о заштити потрошача забрањена и прекршајно санкционисана новчаном казном од 300.000 до два милиона динара.

Питање је, међутим, зашто су таквим трговцима наши фиксни телефони „на извол’те“, пописани и доступни у штампаним „белим странама“, али и преко интернета. Неретко се дешава да такве нежељене позиве примимо и по неколико пута дневно, па и у вечерњим сатима.

Грађани нису довољно упућени у то коме би могли да се жале, а и немају времена да се тиме баве. Једноставније би било да постоји начин да се једним потезом, као у Хрватској, после првог нежељеног позива, наш фиксни телефон „избрише“. Идеална „ловина“ нападних трговаца су старији суграђани, које је лакше изманипулисати да се одлуче на куповину, а онда када се предомисле не знају шта да раде.

– Нуђење робе и услуга путем телефона је облик продаје на даљину, и свако обраћање трговца потрошачу телефоном не представља насртљиву пословну праксу, већ је закон предвидео одређене критеријуме за то – кажу запослени у сектору за заштиту потрошача овог министарства. – Насртљивом пословном праксом сматра се када трговац узнемиравањем, принудом, укључујући физичку принуду или недозвољени утицај, нарушава или прети да наруши слободу избора потрошача и наводи га да донесе економску одлуку о куповини коју иначе не би донео.

Вишеструко обраћање потрошачу телефоном или другим средствима комуникације на даљину, како кажу, противно његовој вољи, облик је пословне праксе који се сматра насртљивом пословном праксом.

Како у Покрету потрошача Србије кажу, грађане саветују да је њихово законско право да у року од 14 дана од момента склапања купопродајног уговора, тај уговор могу да откажу, без плаћања производа и без образложења. Отказивање уговора могуће је и после 14 дана, али је купац у том случају у обавези да наведе разлоге.

– Било би добро да се хрватски модел примени и код нас, али је овде, пре свега, проблем у неуједињености покрета потрошача и њихов све мањи број – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Србије.

– По закону би свака општина требало да има по један покрет за заштиту потрошача, а у Србији их укупно има 26. Ситуација је, додуше, раније била много лошија. Тада смо имали много више пријава због насртљивих телефонских трговаца, али су измене Закона о заштити потрошача и већа ограничења у тој области ипак поправили ситуацију. Од политичке воље, међутим, зависи да ли ће бити уведени нови прописи који би боље заштитили потрошаче.

ПОЗОВИТЕ ТРЖИШНУ ИНСПЕКЦИЈУ!

– Потрошачи треба одмах да позову тржишну инспекцију и пријаве проблем уколико се трговац не обазире на прву опомену потрошача – каже Јованка Николић, правник Асоцијације потрошача Србије.

– Тржишна инспекција је за то надлежна, а прекршајне казне су од 300.000 до два милиона динара. Свако у свом граду има тржишну инспекцију којој може да се јави и пожали на настрљиве продавце. Осим тога, могу да пошаљу притужбу и мејлом или телефоном, а сви контакти се налазе на сајту Министарства трговине www.mtt.gov.rs. Број телефона за Београд је 011 2699 610, Нови Сад 021 421 824, Ниш 018 515 522, Крагујевац 335 211. Заинтересовани ће на сајту пронаћи списак телефона за још 19 градова.

Бојан ЦАРАНОВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*