Konstantin Bodin – prvi srpski car, 274 godine pre cara Dušana

0

Vreme u kojem Srbi igraju značajniju ulogu na istorijskoj pozornici najčešće se računa od godina vladavine Stefana Nemanje. Šta se dešavalo pre ovog perioda? Ko su bili srpski vladari i koje su titule nosili? Postoje li o njima pisani podaci?

Bodinov pečat; Arheološki muzej u Istambulu

Istorija srednjovekovne Srbije za većinu počinje Stefanom Nemanjom. O srpskim vladarima i velikašima koji su ranijim vekovima postavljali temelje srpskoj državi veoma malo se zna van uskog kruga istoričara. Javnost je često okupirana danas popularnim i potpuno nenaučnim teorijama o Srbima kao „narodu najstarijem“. Tragajući za navodnom antičkom prošlošću Srba, zaboravljamo na dokumentovane ličnosti iz naše istorije koje su neopravdano zapostavljene. Malo ko je čuo za Jovana Vladimira, prvog srpskog sveca, ili Mihajla, kralja Duklje i prvog srpskog kralja. Među zaboravljenim junacima srpske srednjovekovne istorije je i njegov sin, Konstantin Bodin.

Konstantin Bodin

Jedan od najčešće navođenih i tumačenih pisaca istorije naroda je Konstantin Porfirogenit, vizantijski car iz dinastije Makedonaca, koji je živeo u desetom veku. Porfirogenit je napisao važno delo, „Spis o narodima“ ili „O upravljanju carstvom“, u kojem se, između ostalih, pominju i Srbi. Opisujući događaje koji su predhodili njegovom rođenju, autor sa nezadovoljstvom ističe da:

„Tamošnja plemena Hrvati i Srbi i Zahumljani i Travunjani i Konvljani i Dukljani i Pagani, odvojivši se od carstva Romeja, postadoše samostalni i nezavisni, ne pokoravajući se nikome. Ova plemena, kako kažu, nemaju arhonte (tj. knezove), već samo starce župane, na isti način kao i ostale Sklavinije.“

Ovaj pasus Porfirogenitovog dela važan je za razumevanje titula koje su srpski vladari uživali u desetom veku. Privilegiju starca ili župana nosio je i Stefan Nemanja. To navodi na zaključak da se sve do kralja Stefana Prvovenčanog, vladar Srba nazivao starcem ili županom.

Zetski kralj Mihajlo, otac Konstantina Bodina – ktitorski portret iz crkve Sv.Mihajla u Stonu, XI vek

Međutim, novootkriveni pečat iz istambulskog arheološkog muzeja svedoči da je Konstantin Bodin, srpski vladar iz druge polovine XI veka, nosio kraljevsku titulu. Bodin je bio sin prvog srpskog kralja – Mihajla, pa se nameće mišljenje da je titulu zadobio pravom nasledstva. Međutim, ovakve privilegije je mogao da odredi samo vizantijski car i one nisu deo nasledne tradicije. Kako je onda ovaj srpski vladar postao kralj?

Grb Vojislavljevića

Mihajlo Vojislavljević je krunisan 1077. godine, za šta je dobio potvrdu od pape Grgura VII. Središte srpske države tada je bilo nešto južnije od prostora na kome se kasnije uzdigao Stefan Nemanja i njegovi naslednici, u oblasti Duklje ili Zete. O njegovom sinu, Konstantinu Bodinu mnogi uvaženi hroničari XI i XII veka su pisali sa posebnim uvažavanjem. Ana Komnina, ćerka jednog od najvećih vizantijskih careva Aleksija I, uvrstila je Bodina u svoje hronike. Pišući o akcijama protivnika svoga oca, Konstantina Monomahata, ona kaže da je on:

„Bodina i Mihajla, egzarhe Dalmata, učinio je svojim prijateljima, pomoću pisama i poklonima pridobio njihovu naklonost, otvarajući tako sebi mnoga vrata.“

Konstantin Bodin

Bodinov uticaj i ugled u carstvu možemo čitati između navedenih redova. Jedan od najvećih carevih protivnika potrudio da zadobije prijateljstvo srpskih vladara.

Hroničari sa carskog dvora izveštavaju i o velikoj pobuni protiv carske vlasti koja je izbila na prostoru današnje Makedonije. Na njeno čelo je stao Konstantin Bodin.

„Prve godine njegovog carstva narod Srba, krenu da potpuno osvoji Bugarsku. . . Istaknutiji ljudi bugarske zamole Mihajla, koji je bio vladar, da im pomogne i s njima se udruži i da im svoga sina da ga proglase carem Bugarske i da se tako oslobode prevlasti i okrutnosti Romeja. On im se rado odazove i sabravši 300 svojih ljudi predade ih svome sinu Konstantinu, zvanom i Bodinu i pošalje ih u Bugarsku. . . I nasta strašna bitka i još strašniji poraz Romeja.“

Crkva Svetog Martina u Šumetu, Lokrum – Bodinov poklon Dubrovniku

Nakon velike pobede, Bodin je proglašen u Prizrenu za cara, pod imenom Petar III, u pokušaju da se obnovi Samuilova država koja je srušena pola veka ranije. U početku je imao uspeha. Njegova vojska je osvojila Skoplje i Niš. Međutim, pokazalo se da pobunjenici nemaju dovoljno snage da se dugotrajno suprostavljaju vizantijskom caru. U bici kod Pauna na Kosovu Bodin je poražen, zarobljen i odveden, najpre u Carigrad a potom u Antiohiju. Međutim, uspeo je da se oslobodi i vrati u svoju prestonicu Skadar. Politiku je ipak promenio i vizantijskom caru više nije, makar javno, odricao poslušnost.

Najveći neprijatelj Vizantije u tom periodu su bili Normani, predvođeni neustrašivim Robertom Gviskardom. Aleksije I Komnin je uvrstio Bodinov odred u svoju vojsku. Glasine o pristupanju Bodinovih trupa, istih onih koji su potukli Vizantince u Bugarskoj, značile su podizanje morala vizantijskoj vojsci i veće šanse u daljem ratovanju. Kao nagradu za vernost i pomoć srpske vojske Konstantin Bodin je proglašen za kralja.

Ovaj podatak nam potvrđuju i kasniji događaji. Početkom XIII veka župan Stefan Nemanjić i njegov brat Sava traže kraljevsku krunu od rimskog pape Honorija III. Papa je prihvatio njihov zahtev pa je srednjiNemanjin sin postao Prvovenčani kralj. U svom zahtevu, Sava i Stefan Nemanjić ističu da im pravo na krunu pripada još od „prvog otačastva kraljevstva“, koja se zove „veliko kraljevstvo od prva“. Nemanjini sinovi, dakle, ukazuju da je Srbija već bila kraljevina, te da je titula koju traže pripadala njihovom prethodniku – Konstantinu Bodinu.

Pečat srpskog vladara iz druge polovine jedanaestog veka predstavlja pravu malu revoluciju u otkrivanju istorije prednemanjićkih Srba. Oskudni pisani podaci i nepostojanje spomenika kulture koji bi svedočili o pomenutom periodu u velikoj meri su usporavali put istorijske nauke. To, međutim, ne znači da arheološka ispitivanja u budućnosti neće dovesti do novih saznanja koja bi mogla da prošire interesovanje za srpsku istoriju i u ovom pravcu. Istorija našeg naroda pre Stefana Nemanje mora i može biti proučavana i publikovana ozbiljnije nego danas.

Podela Bodinove države; foto: Vikipedija

Koliko je čvrsta granica između rodonačelnika dinastije Nemanjićai njegovih predaka pokazuje činjenica da se čak i danas ne može pouzdano govoriti o ocu Stefana Nemanje, iz udžbenika svima poznatog Zavide.

Rodoslovi Nemanjića započinju Nemanjom ili ređe njegovim ocem. Svi iza ove zamišljene crte kao da ne postoje. Pitanje koje ponekad mnogima prođe kroz glavu nalazi se u naslovu ovog teksta, i glasi „Postoji li istorija Srba pre Nemanjića?“ Primeri kao što je Konstantin Bodin daju odgovor i pokazuju kontinuirani pravac napredovanja srpskih vladara. Titula koju je poneo Bodin ponovo je pripala Stefanu Prvovenčanom. Kasnije su istu titulu uživali kraljevi Vladislav,Uroš, Dragutin, Milutin i drugi. Na posletku, kralj Dušan se 1346. godine krunisao za cara. Na putu od varvarskog plemena Srba, kako nas je Porfirogenit opisao, pa do carstva koje je zakucalo na vrata Carigrada, zasluge imaju i danas pomalo mitske ličnosti kao što je Konstantin Bodin. Zaboravljen i veliki!

Izvor „Srpski akademski krug, Dinastija Nemanjić

POSTAVI ODGOVOR

*