Kонтрола финансирања странака – лов у мутном

0

И поред законског оквира и постојања контролних институција, откривање порекла новца утрошеног у изборним кампањама, у Србији је већ годинама лов у мутном. Да постоје сиви токови новца и да извештаји које партије предају Агенцији за борбу против корупције не пружају меродавне информације о пореклу новца, најбоље говоре парадокси попут оних да међу донаторима готово да нема компанија али има грађана који, наводно случајно, сви уплаћују идентичне износе, а донирају чак иако су социјални случајеви.

Такав је случај са донацијама које су уплаћиване Српској напредној странци, током избора 2014. и током председничке кампање 2017 године.

Поступак поводом пријаве коју је Агенција за борбу против корупције поднела против СНС-а, СПС-а и УРС-а, због сумње на прање новца током кампање 2014, већ више од годину дана стоји у месту.

Kако је у Вишем јавном тужилаштву речено за Инсајдер, Агенција за борбу против корупције још увек није одговорила на допис Тужилаштва за проверу појединих података.

Питање, због чега Агенција не одговара на допис Тужилаштва, данас смо у оквиру рубрике „Питање дана“ поставили новом директору Агенције за борбу против корупције Драгану Сикимићу.

Подсетимо, Сикимић је у јануару ове године избран за директора Агенције и поред чињенице да је од 2010 године био члан Српске напредне странке.

Директор Агенције за борбу против корупције Драган Сикимић није одговорио новинарима Инсајдера на „Питање дана“ – Због чега Агенција за борбу против корупције још увек није одговорила Тужилаштву на допис по пријави против СНС-а, СПС-а и УРС-а због сумње на прање новца током избора 2014?

Ипак, након објављивања овог текста Агенција за борбу против корупције је Инсајдеру доставила одговоре на питања која се тичу налаза контроле финансирања кампање за председничке изборе 2017. године. Шта су навели у одговорима моћи ћете да прочитате у неком од наредних текстова.

Неколико месеци пре његовог именовања, у марту 2017 Агенција је Вишем Јавном тужилаштву у Београду предала извештај у ком се између осталог наводи да је на основу података Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања утврђено да се одређени број особа истовремено појављује као давалац прилога политичкој странци и као корисник социјалне помоћи. У извештају се такође наводи да је Управа за спречавање прања новца утврдила да је 135 особа у кратком временском року положило износе од 40 000 динара на личне рачуне да би убрдзо након тога, тај новац пребацили као донацију Српској напредној странци.

Према подацима Управе за спречавање прања новца реч је о укупно 5,4 милиона динара који су донирани СНС за кампању 2014. године, без објашњења о пореклу новца.

Извештај је такође истакао два сумњива банкарска трансфера другим странкама, један у вредности од 650 хиљада динара Социјалистичкој партији Србије (СПС) и други вредан 80 хиљада динара Уједињеним регионима Србије (УРС).

Буде ту и неки трећи човек
До данас није познато шта је Агенција за борбу против корупције утврдила у случају финансирања председничке кампање Александра Вучића 2017 године.

Према објављеним подацима тада је око седам хиљада људи уплатило СНС-у идентичне износе од 40.000 динара.

Подсетимо,у интервју за Инсајдер а на питање уреднице Инсајдера Бранкице Станковић како је могуће да више хиљада грађана уплати странци идентичан износ од 40.000 динара, председник Александар Вучић је одговорио да „претпоставља да је то зато што је дозвољено да физичка лица издвоје до тог нивоа, а не више од тога“.

“Сад ћу да Вам објасним како. Седимо нас двоје, и буде ту и неки трећи човек. Ја не знам да ли је то тако, ал’ претпостављам – ја кажем: „а ја хоћу да дам 800 евра, али ја не могу да дам 800 евра, дозвољено је то. Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку“, рекао је Вучић.

На питање, шта ако је то новац неког тајкуна или новац донет џаковима, Вучић је неколико пута рекао: “Немојте кад Вас молим”, наглашавајући да то није тачно. Он је истакао да још једном моли Агенцију за борбу против корупције да испитају све до краја.

Међутим, неколико месеци касније, Агенција за борбу против корупције у извештају о трошковима председничке кампање само је констатовала да је дошло до драстичног повећања броја и вредности донација којим су кампање кандидата помогли грађани Србије.

За разлику од претходних извештаја, Агенција није навела да ли је извршила додатне провере ових донација као ни да ли је и у којим случајевима због сумње да су приказани подаци лажни или непотпуни предузела мере из своје надлежности и затражила поступање других надлежних органа.

Да је то учињено, Агенција је ипак потврдила новинарима Инсајдера у децембру прошле године.

У одговору који смо добили наводи се да су затражени подаци од Министарства за рад у вези прилога физичких лица за све политичке субјекте а да се Управи за спречавање прања новца Агенција обратила за провере донација Српској напредној странци и Народном слободарском покрету.

Од тада до данас је прошло скоро шест месеци, због чега смо пре петнаест дана Агенцију питали да ли су Министарство за рад и Управа за спречавање прања новца доставили Агенцији тражене информације о донацијама за председничке изборе?

Такође смо упутили захтев да нам се ти подаци доставе по закону о доступности информацијама од јавног значаја.

Одговор међутим до данас нисмо добили.

Јелена Јанковић

 

ИНСАЈДЕР

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*