Kорупција у Србији: Годишње готово 400.000 неоткривених случајева

0

У Србији се годишње догоди најмање 374.000 неоткривених случајева подмићивања, а мање од један одсто кривичних дела корупције буде пријављено.

То показују резултати јуче представљеног истраживања Глобалног барометра корупције за 2015. и 2016. годину, које је у спровела организација Транспаренси интернешенел (ТИ). Подаци су прикупљени у оквиру ширег истраживања које је финансирала Европска банка за обнову и развој, а у њему је учествовало 1.508 испитаника.

Истраживање је било фокусирано на осам сектора – сабраћајну полицију, јавно здравство, образовни систем, судови, јавне службе које издају службене исправе, службе надлежне за накнаде за незапослене и друге накнаде у оквиру социјалног осигурања.

fztktkqturbxy9jyme1nju5y2u1yjdiywq3njy5zmuznmi5nmfmngfjys5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

 

Шта су показали резултати?

Укупно 68 одсто испитаника је имало контакт са неком од посматраних институција, а од тог броја 22 одсто њих или чланова њиховог домаћинства је дало мито макар једном у последњих годину дана. Kада се ови проценти пренесу на укупан број домаћинстава у Србији, долази се до минималног броја од 374.205 случајева ситне корупције на годишњем нивоу, док је стварни вероватно значајно већи.

На конференцији за новинаре на којој је представљено истраживање, програмски директор ТС Немања Ненадић рекао је да се у том истраживању мери стварно искуство колико људи подмићују и да обухвата податке о миту који је реализован.

Главни проблем је, каже, што ситна корупција не буде откривена, а мере које су државни органи примењивали, за сада још нису имале ефекта. Он је навео да цео јавни сектор није обухваћен истраживањем.

Највише случајева подмићивања је регистровано у односу на саобраћајну полицију и здравствене службе.

Грађани, показује истраживање, сматрају да је борба против корупције битнија него што то чине политичари на власти. Они сврставају борбу против корупције међу три најважнија задатка за Владу. На првом месту је незапосленост (52 одсто), следи економија (50 одсто), па корупција (39 одсто), криминал (38 одсто) и здравство (25 одсто).

Број оних који верују да је корупције мање него раније се преполовио. То мисли 26 одсто испитаника, док две трећине грађана сматра да напретка нема.

Не пријављују јер се плаше последица

Истраживање Транспарентности Србије бавило се и питањем зашто људи не пријављују случајеве корупције. Државни органи нису уверили једну трећину грађана у основну ствар – да неће трпети штету ако пријаве корупцију. Чак 24 одсто њих не пријављује корупцију у страху од последица, а шест одсто се плаши да ће тиме себе означити као даваоца мита.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*