Кошарка: Од две корпе за брескве до планетарне популарности

Џејмс Нејсмит је пре 125 година измислио кошарку да би спасао досаде студенте у Спрингфилду, а данас је то један од највећих бизниса на планети

0

Пре четири дана навршило се 125. година откако је 18 студената на колеџу у Спрингфилду (Масачусетс, САД), које је окупио Канађанин Џејмс Нејсмит (1861-1939), одиграло прву кошаркашку „утакмицу”. Било је то више тестирање нове игре него меч, јер за пола часа борбе постигнут је само један погодак (стрелац тог историјског коша био је Вилијам Чејс) који је завршио у једној од две корпе за брескве, закачене на супротним странама балкона гимнастичке сале колеџа. Од свега виђеног тог дана, 21. децембра 1891, данас је неизмењена остала само висина коша (3,05 м) пошто је, стицајем околности, тај балкон био толико висок…

Нешто слично догодило се 1940. године у Борову на незваничном првенству Југославије (Свесоколском слету) када је женска екипа Матице из Београда освојила пехар, после победе од 2:0. Једини стрелац била је Ружица Радовановић.

Кошарка се брзо проширила Америком, захваљујући „мрежи” Хришћанске заједнице младих, а у нашу земљу стигла је почетком јесени 1923. када је изасланик америчког Црвеног крста Вилијам Вајленд (САД) одржао први курс у Београду („Политика” je у априлу исте године објавила да је „у наш град стигао баскет-бал”, али до данас је непознато ко је и коме тада показивао кошарку). Као олимпијски спорт дебитовала је у Берлину 1936, када је по идеји првог председника Светске кошаркашке федерације (Фиба) Вилијама Џонса прва олимпијска златна медаља уручена Нејсмиту који је на тај догађај дошао са супругом. Четири деценије касније Фиба је установила „Нејсмитов трофеј”, намењен светском шампиону, који су до данас највише пута освајали наши и амерички кошаркаши: по пет пута. Ми смо били прваци 1970, 1978, 1990, 1998. и 2002, а они 1954, 1986, 1994, 2010. и 2014.

После распада Југославије оправдано може да се каже да су две највеће силе на свету САД и Србија, финалисти последња два велика такмичења, Светског првенства у Шпанији 2014. и Олимпијских игара у Рију 2016. Онда није тешко закључити да је Нејсмит смислио игру по мери Срба, што је још много пре наших првих успеха уочио и Вилијам Џонс када је за време Олимпијских игара у Риму 1960. рекао да наши играчи осећају кошарку, да су генетски предодређени за њу и да је питање тренутка када ће почети да владају.

Али, вратимо се Нејсмиту и његовом експерименту из 1891. године…

Нејсмит је одрастао уз стрица, пошто су му родитељи преминули када је имао осам година. На факултету Мек Хил у Монтреалу постао је дипломирани теолог, а одатле је на предлог генералног секретара Хришћанске заједнице младих града Монтреала Ди-Еј Баџа уписао Међународну тренинг школу у Масачусетсу (касније названа Спрингфилдски колеџ). Ту је стигао с 29 лета, 1890. а већ наредне године, на позив др Лутера Галика, шефа одсека за физичко васпитање, прикључио се наставном кадру. Галик је на курсу психологије мотивисао студенте да измисле неку нову игру, која би била једноставна, имала стални циљ и играла се лоптом. Желео је да се студенти у сали занимају нечим за време зимских месеци.

Прва кошаркашка правила Џејмса Нејсмита (Фото Архив Фиба)

Нејсмит је пошао од тога да су све игре већ измишљене и да је само неопходно да комбинује елементе неке од њих. Негде у то време, Галик му је поверио разред који је био потпуно незаинтересован за тренинг и било какво физичко вежбање. Изгледало је да је то немогућа мисија, тим пре што су тројица наставника добијала исти задатак али су убрзо дизала руке од хаотичне групе 18 младића. Нејсмит је касније у својим белешкама написао и то да је таквом изазову пришао без страха, јер није могао ништа да изгуби покушавајући нешто што никоме није успело широм Америке (тренд је био да се трага за новим спортовима).Прва помисао била му је да комбинује два спорта којима се бавио, фудбал и рагби. Дуго се веровало да су они били једини темељ развоја кошарке, међутим, пре десет година, Нејсмитова унука Хелен Карпентер је изнела нове доказе. Трагајући у подруму породичне куће за једном старом фотографијом, наишла је на изгубљене дедине ствари, међу којима и његов дневник, руком писана прва правила кошарке и низ драгоцених докумената из дана када се рађала нова игра. Ту је, поред осталог, сазнала и то да се у свом трагању за новим спортом значајно ослањао на канадску дечију игру коју је играо у детињству „патка на камену” (група дечака гађа „патку” – односно камен на већем камену или пању – поред које је „чувар”…).

Када се 21. децембра 1891. приближавао сали у колеџу, први Нејсмитов циљ био је да коловођа „осамнаест несташних” Френк Махан – који је ауторитет у групи градио својом фигуром, али и језиком – одушевљено прихвати нову игру. Решио је да уколико студентима буде досадно одмах дигне руке од свега. Стални осмеси на њиховим лицима и неспутана игра били су добар знак. За добру атмосферу у сали чули су и ученици оближњих школа, па се убрзо појавила и прва публика на балкону.

Нејсмит је одмах написао и прва правила, водећи се тиме да игра не буде груба (пошто је у затвореном простору). Међу 13 изворних правила налазило се и то да се игра два пута по 15 минута с полувременом од пет минута, да играч не сме да трчи с лоптом, да играч не сме да се гура било којим делом тела (искључен би био онај код кога постоји таква очигледна намера)… Постојао је и „златан кош” (ако је резултат на крају нерешен, капитени могу да се договоре да је победник онај ко први постигне кош). Један од највећих проблема у првим данима било је то што је сваки погодак значио да неко мора штапом да избије лопту из корпе, све док Нејсмит није рекао: а зашто не бисмо пробушили дно…

Данас је кошарка један од највећих бизниса на планети. Фиба има 215 земаља чланица, у којима је на одређени начин присутна и НБА. Најбољи играч свих времена Мајкл Џордан је остварио приход већи од милијарду долара, Леброн Џејмс данас игра за годишњу плату од 30 милиона долара, а просечна вредност једног НБА клуба је око три милијарде долара…

Александар МИЛЕТИЋ, Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*