KRAJ “EVROPSKOG SNA” MOLDAVIJE

0
  • Privodi se kraju još jedna godina tzv. „političke sezone“ u Moldaviji. Na pragu 2019. godine uoči jubilarne desetogodišnjice od „evropskog prevrata“ u ovoj zemlji. Podsetimo, 2009. godine u aprilu je pod dimom zapaljene zgrade parlamenta i ruševinama predsedničke administracije pao „omraženi komunistički režim Voronjina“
  • Na vlast je došla „proevropska koalicija“ sačinjena od Demokratske partije i Liberalne partije
  • Komunistička partija Moldavije, koja je bila proruski orjentisana bila je poražena, a kasnije i razbijena podmićivanjem i potkupljivanjem
  • Reklo bi se da se san nekih od Moldavaca o evropskim integracijama nije ostvario. Sa visokih govornica parlamenta, vlade i predsedništva držali su se vatreni govori o „evropskom kursu“ i „evropskim integracijama“ do 2010, 2011. i dalje
  • U Moldaviju su svake nedelje dolazili razni evropski komesari i ostali zvaničnici Briselske administracije
  • I sada kada je moldavsko rukovodstvo ogrezlo u kriminalu i pljački evropskih fondova, kada se politički protivnici šalju u zatvor, a svenarodni izbori za gradonačelnika Kišinjeva ne priznaju, sve se manje govori o evropskoj budućnosti

Planovi Vašingtona i pojedinih evropskih zvaničnika o ujedinjenju Evrope od Baltičkog do Crnog mora su se oblikovali uključujući i Moldaviju u ovu „orbitu“.Program „Istočnog partnerstva“ je počeo da se realizuje. Rumunija i Moldavija su počele da stvaraju „ekonomski savez Gornjeg i Donjeg Dunava“. Nestale su ograde sa bodljikavom žicom na zapadnim granicama a umesto njih uvedene su „kontrole granica po evropskom sistemu“. Ove bodljikave žice rukovodstvo Moldavije poslalo je „prugama“ u Bukurešt i Brisel kao znak prelaska na „evropsko biće“.

„Ekonomski savez Gornjeg i Donjeg Dunava“

U Moldaviju su počeli da se slivaju „evropski fondovi za realizaciju evropskih standarda“. Pod rukovodstvom evropskog komesara Filea održan je niz sastanaka sa rukovodstvom Moldavije. Lično on i njemu podobna Mogerinijeva promovisali su finansiranje Moldavije. U svim izveštajima Moldavija je predstavljana kao „napredna, inovativna“ zemlja, koja se ni sa jednom drugom ne može porediti u implementaciji „evropskih standarda“.

Slogani koji se tiču “jedne rumunske države”, potreba za ujedinjenjem kao “ubrzavanje i produbljivanje” evropskih integracija, počelo se čuti sve češće u Moldaviji. Moldavija je prva među zemljama bivšeg SSSR-a koja je dobila bezvizni režim i potpisala sporazum o “evropskoj asocijaciji”. Istina, potpisnici iz moldavske delegacije nisu bili u stanju da temeljno objasne suštinu dokumenta, njegovu fokusiranost i što je najvažnije –  gde će ovaj sporazum konačno voditi Moldaviju. Štaviše, potpisnici sa moldavske strane odbili su da uđu u detaljne diskusije o sporazumu o pridruživanju.

Pored bučnih tužilaca i pojedinih evropskih zvaničnika u Moldaviji su poput pečurki posle kiše počele da rastu četvrti „evropskih integratora“ iz zemlje. „Borci“ za evropske integracije počeli su da kupuju imovinu ne samo u Rumuniji i Bugarskoj, nego i u Švajcarskoj. U „slobodnim ekonomskim zonama“ počele su da niču čitave trgovine za prepakovanje lekova kojima je istekao rok, za apoteke u Moldaviji, šverc cigareta i alkohola.

Moldavija – švercerska zona i zona pranja novca

Moldavija je počela da se pretvara u švercersku zonu i zonu za pranje novcaudaljavajući se ne samo od „Evropskih standarda“ nego i od sopstvenih zakona i ustava. Na prve skandale nije trebalo dugo čekati. U najveći, vezan za nestanak novca za poboljšanje državne granice bio je umešan i sam evropski komesar File. O tome svedoče mnogi dokumenti i izveštaji. Ali EU je odlučila da ovaj slučaj zataška i File je ispraćen sa „počastima“ nakon isteka mandata. Međutim, ova afera od milion evra u Moldaviji nije zaboravljena.

Što dalje to više. Evropski fondovi su jednostavno počeli da pišu fiktivne “globalne” reforme zakonodavstva, socijalne sigurnosti, antikorupcijskog centra, odnosno sredstva koja su potrošena na stvari koje se u stvari ne mogu potvrditi. Nemoguće je proveriti teoriju bez prakse. Evropski komesari – finansijeri su već iskreno radili na principu e… mi vam damo sredstva – vi nama procenat.

Međutim, ukoliko se ovakav sistem ne održava svemu dođe kraj. Moldavska „elita“ poput pauka u bankama počela je da se međusobno istrebljuje u potrazi za superprofitom. Evropski fondovi, kao i “lakmus” ideja o “evropskoj integraciji”, odigrali su i nastavljaju da igraju glavnu ulogu u pljačkanju Moldavije i profilisanju evropskog vektora razvoja kao takvog.

Danas ni za koga nije tajna da, praktično prema Ilfu i Petrovu postoje Evropa „velikih“ i „malih“. U Evropi „velikih“ dešavaju se skandali svetskih razmera, razmatraju sankcije, određuju budžeti a kod „malih“…

I sada kada je moldavsko rukovodstvo ogrezlo u kriminalu i pljački evropskih fondova, kada se politički protivnici šalju u zatvor, a svenarodni izbori za gradonačelnika Kišinjeva ne priznaju, sve se manje govori o evropskoj budućnosti.

Danas se može reći da je Moldavija završila svoj mit o „državi“, “nezavisnosti“ i „vladavini prava“. Istina nije li ovo povezano sa „evropskim vrednostima“. Danas ni za koga nije tajna da će budući parlamentarni izbori predstavljati još jedan uspeh u falsifikovanju rezultata, odbijanju da se prizna postojanje „političkih zatvorenika“, formiranju manjinskih koalicija, pljački banki i državnog budžeta, osiromašenju građana Moldavije i „ruskom pretnjom“.

Posle svih ovih deset godina izgubljenih za razvoj Moldavije teško je poverovati da će politički mazohizam naroda ponovo dovesti na vlast one koje u horu nazivaju (koristim politički leksikon poznat Moldavcima), švercerima, napadačima, ludim ljudima i drugo. Možda je narod umoran, navikao da živi u svom svetu, napušta dom, i odlazi kud ga oči vode.

Iseljavanje umesto evropske budućnosti

Krajem devedesetih, mi smo kao i Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Jermeni… u višenacionalnoj Moldaviji naivno verovali da će se zemlja razvijati u pravom smeru. Ja sam se kao mladi saradnik MIP-a radovao ulasku moje zemlje u međunarodne organizacije, naivno verujući da će se to razvijati u pravom smeru. Ali desilo se to što se desilo. Ljudi su otišli, otišao sam i ja.

Svakog dana po dva do tri autobusa, jedan avion ili dva do tri vagona sa ljudima bespovratno napusti Moldaviju. Statistika govori da se radi o milionima ljudi koji se ne mogu nadoknaditi natalitetom. Mogu ih nadoknaditi samo izbeglice iz „vatrene“ Ukrajine ili dalekih zemalja. Indeks nejednakosti je najveći, ne samo u ZND nego i u Evropi. Sela i gradovi nestaju. Kod naroda je veoma niska samosvest, a prisutni su i nezadovoljstvo i nihilizam.

Ipak, moldavski narod nastavljaju da dele po ideološkoj osnovi. Evropskih integracija više nema pa se nastavlja sa rusofobijom i rumunofobijom svak sa svoje strane. Jer vlast više nema autoriteta da ujedini narod oko priče o „evropskim integracijama „ i „ujedinjenju s Rumunijom“. Povremeno organizuju svoje ankete i marševe. Vlast nakon potpunog kraha ideje o evropskim integracijama ide na prikupljanje poena na podelama svih mogućih vrsta.

Modlavija – zemlja bez obrazovanih ljudi

I ono što je najopasnije za samu Moldaviju je to što u zemlji više nema, ne samo „revolucionarne klase“ nego su i obrazovani ljudi prvi napustili zemlju a na njihovo mesto došli su provincijalci. Mnogi odlaze iz zemlje ne samo iz ekonomskih razloga nego i iz straha od mas medija i drugih pretnji. S jedne strane Ukrajina je u plamenu a sa druge strane raste ideja o stvaranju „velike Rumunije“.

Na kraju ide informativni rat koji ima svoje posledice. Došlo je vreme visoke politike u Crnom moru. A u visokoj politici nema ljudskosti. U visokoj politici ili si čovek ili političar. U Moldaviji je politika biznis, biznis klanova, porodični biznis kome je strano sve što nema veze s ličnim bogaćenjem. U Moldaviji bukti rat raznih političkih frakcija i partija ali pokušajte da dirnete u njihovu privatnu imovinu u Vis Badenu, Lodonu, Njujorku i odmah ćete videti „ujedinjeni front“ moldavske političke „elite“. Sada ove “karakteristike” ojačavaju društvenu i etničku slojevitost.

Ljudi u Moldaviji nisu više usredsređeni na pozitivan cilj, čak i u tom smislu je došlo do potpunog siromaštva. Da li su građani Moldavije danas u zdravom duhu, poseduju li taj idealizam i istovremeno jedinstvo gledišta i raznolikosti, mnoštvo koje su bile u ovoj zemlji u “predprestrojskoj eri uništenja” ?! Ne, naravno. U isto vreme, Moldavija nije najgora zemlja, o kojoj pokušavamo previše da kažemo. Ima samo velike, ali sistemske probleme u vidu kratkovidnih političkih “elita”.

Jedna od posledica toga je večno spoljnopolitičko šarenilo Moldavije iz jedne krajnosti u drugu. Međutim, nakon potpisivanja SSP sa EU mnogi su shvatili da se EU bliži kraju. Među njima sam ne samo ja, nego i mnogi eksperti kako iz „Starog kontinenta“ tako i iz novog poput Janisa Stradinsa iz Letonije.

Još pre ukrajinske krize znalo se da će doći do multipolarnog sveta. Zajedno sa Rusijom zemlje poput Kine, Brazila i Indije brzo su se počele razvijati u političke, ekonomske i finansijske igrače.

Sada možemo reći da postoji potpuno restrukturiranje sveta. Ovo restrukturiranje je prirodno uticalo na “evropske” vrednosti. Epoha prosvetiteljstva bila je epoha razuma po svom karakteru. To je bilo vreme bratstva, jedinstva, modernizma ali je iznedrilo „Francusku revoluciju“ sa sve Jakobincima. Da, i antički Rim je pao kada je vlada uzela postmodernističke prioritete a onda su došli Varvari.

Evropu Modlavija ne interesuje

Bez obzira na stavove Njujorka i Vašingtona politička scena se menja i svaki igrač mora da nađe svoju ulogu. I Moldavija mora da nađe svoje mesto ako ne želi da bude otpisana kao okruzi susednih država. A sve ovo može da se desi ako Moldavija ne shvati (vektor i krediti za antiruski stav je ometaju) da se Evropa razvija de fakto i de jure u skladu sa svojim principima i da je Moldavija ne interesuje. Ona rešava svoje probleme i mišljenje Moldavaca ne čuje. Da, u Evropi je sve lepo do određenih granica. Ali posle toga je jako teško zauzeti svoje pozicije.

Da, i sama Evropa nije nezavisna i njom ne upravljaju Evropljani. U suprotnom bi arogantna Merkel rekla „ne“ Vašingtonu i njegovoj antiruskoj histeriji.

Ali sada u Evropi nema lidera poput Vilija Branta i Šarla de Gola. Odnosi Evrope i Rusije razvijaju se pogodno za dve strane ali ako to ne odgovara trećoj ona nastoji da ih uništi svim snagama, uključujući i rat na evropskim i ruskim granicama.

Međutim, vratimo se u Moldaviju… Da li je sadašnje moldavsko rukovodstvo sposobno da ujedini sve „samosvesne ljude“. Naravno da ne. Rukovodstvo Moldavije nastavlja da deli ljude.

Ja se i dalje s nepoverenjem odnosim prema moldavskoj Socijalističkoj partiji i smatram je podložnom drobljenju zbog mnogih kontradiktornih figura povezanih raznim „sporazumima“ sa osnivačem evropskih integracija u Moldaviji-Plahotnjukom.

Zbog toga Evropa mora odlučiti ko će sutra biti u Moldaviji. Oni koji su bili već su se pokazali. Oni su uništili sve i sad se oslanjaju na koalicije. Sve je ovo već bilo 2009. godine. Vladajuća „proevropska partija“ u Moldaviji je nemoguća isključivo zbog kratkovide politike Brisela.

Neki stručnjaci su izrazili ideju da parlamentarni izbori u Moldaviji u februaru 2019. neće biti održani. Neće se dogoditi zbog činjenice da trenutna vlada u Moldaviji nije u stanju da ih sprovede bez  neuspeha, što znači da je u Moldaviji moguća kriza, veštačka, ekonomska ili …. bankarska kriza. Bankarska kriza, na primer, kolaps Molindinkosbank ili Molagrobank, postaće katalizator finansijske i ekonomske krize, jer su ove dve banke okosnica. Odlaganje vremena i pregovaranja sa Briselom je ono što trenutno vlada u Moldaviji želi. Kriza u Moldaviji može ići zajedno sa pogoršanjem situacije u Ukrajini uoči predsedničkih izbora. Trenutni “proevropski” Porošenko ima istu tešku situaciju kao i “proevropski” Plahotnjuk.

Kriza u Moldaviji i Ukrajini, u kojoj se mogu naći i Rumunija, Mađarska i Poljska, opasne su za stabilnost i na istočnim granicama EU i za evropsku bezbednost uopšte.

Andrej Buračev

IZVOR: Centar akademske reči

POSTAVI ODGOVOR

*