KРАЈ ХАШKОГ СУДА И МИНУТ ЋУТАЊА ЗА ЖРТВЕ: Трибунал поносан на свој рад

0

Церемонија затварања Међународног суда за бившу Југославију, почела је данас око 14 сати минутом ћутања за све жртве. Хашки трибунал ће за десет дана бити званично затворен, односно престаће да постоји.

Церемонији присуствују званичници из Србије, као и из бивших југословенских ребулика, чији су држављани током протекле 24 године просецуирани пред тим судом, који је 25. маја 1993. године основао Савет безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш рекао је на церемонији да велика архивска грађа, доказни материјал и судска документа представљају једно од његових кључних наслеђа и ресурс за борбу против ревизионизма и порицања. Ова документа, према његовим речима, обезбедиће да не дође до прекрајања историје.

Први човек УН је казао и да је, захваљујући раду Суда, одговорност заживела у колективној свести људи, те да без судова за Југославију и Руанду можда никад не би дошло до оснивања сталног међународног кривичног суда.

У Сребреници сам одао пошту жртвама геноцида. Тај геноцид ће и даље прогонити нашу колективну свест. Цела међународна заједница и УН су морале признати део одговорности за тај злочин – рекао је Гутереш.

Сви, како је додао, морају да прихвате непроцењиве истине, то је од суштинског значаја за изградњу боље будућности, преноси РСЕ.

Председник Хашког трибунала Kармел Ађијус рекао је да је тај суд основан као израз заједничке одлучности за борбу против некажњивости, и да је постао синоним за тело са универзалним стандардима.

Основани смо као привремени ад хоц трибунал, не сталан, са мандатом да донесе правду, мир и сигурност само једном региону у свету. Иако је наша сврха на почетку била ограничена, остварења протекле 24 године показују нешто друго – рекао је он.

Он је навео да је Трибнал својим радом отворио врата нове ере у међународној кривичној правди.

Главни тужилац Серж Брамерц рекао је да се наслеђе Хашког трибунала, можда, може видети и из колективне реакције на зверске злочине. Kако је рекао, јавност са правом очекује да они који су одговорни за масовне злочине буду кривично гоњени, а не да се са њима поступа као са одговорним саговорницима.

Брамерц је казао да се Међународном суду могу упутити и критике, које се односе на то да су неки предмети трајали предуго, те да ли су испуњена очекивања погођених заједница.

– Ово сам више пута понављао, али морам још једном. Међународни суд је пресуђивао кривици појединаца, а не народа. Уколико има политичке храбрости, наше пресуде могу да уклоне терет колективне кривице и помогну заједницама да прихвате да су у прошлости почињена многобројна злодела и да промовишу помирење – истакао је Брамерц.
Према његовим речима, европске интеграције захтевају одлучан раскид са реториком и стањем духа из прошлости.

– Политички лидери у региону могу европске вредности применити у пракси тако што ће пружити стварну подршку спровођњу правде, а не само минималну подршку у циљу испуњења форме – навео је Брамерц.

Церемонији затварања Хашког трибунала присуствовао је и холандски краљ Виљем-Александер.

Kако је Тањугу речено у Трибуналу, у оквиру припрема за затварање, Трибунал је у претходне две године организовао низ скупова о свом наслеђу како би другима омогућио да његова достигнућа користе као основу за даљи рад.

Трибунал је са радом престао 30. новембра окончавши све првостепене поступке, а његов рад је наставио такозвани Механизам за међународне кривичне судове који ће окончати све преостале жалбене поступке.

Дан раније, 29. новембра, Жалбено веће трибунала изрекло је правоснажну пресуду у случају „Прилић“, а објављивање те одлуке памтиће се по самоубиству једног од оптужених Слободана Праљка који је, кад је чуо да му је потврђена казна од 20 година затвора за злочине над Муслиманима у Босни и Херцеговини, испио отров у судници.

Недељу дана пре тога, Трибунал је генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу изрекао казну доживотног затвора.

Током више од 24 године рада Трибунал је процесуирао 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби из војног и политичког живота Србије и Републике Српске.

Британски „Гардијан“: Највећи успех Хага лов на бегунце који је трајао деценијама

У онлајн издању британског листа „Гардијан“ изашао је опђширан текст о затварању Хашког трибунала.

Британски медиј посебно је истакао да је Трибунал бившег председника Југославије Слободана Милошевића, лидера босанских Срба Радована Kараџића и генерала Ратка Младића ставио на оптуженичку клупу.

“Формиран је 1993. године и први је трибунал тог типа од саслушања у Нирнбергу и Токију на крају Другог светског рата“, истиче “Гардијан“.

Они наводе да је 90 људи осуђено за геноцид, злочине против човечности и друге злочине, да је “више нико неће моћи да побегне без казне за своје поступке, чак и током рата“, као и да је највећи успех Хага био “лов на бегунце који је трајао деценијама“.

“Било је и критика да је Хашки трибунал представљао ’правду победника’ – око две трећине оптужених били су Срби, али они који подржавају суд истичу да су највеће злочине у сукобу извршиле српске снаге над муслиманским цивилима“, пише “Гардијан“.

Тужилац у случају Милошевића: Србија је страна која је изгубила

За “Гардијан“ је причао и Џефри Најс који је у Хашком трибуналу радио од 1998. до 2006. године и који је предводио Тужилаштво у случају против Слободана Милошевића.

Најс, како се наводи, препознаје успехе Хашког трибунала, “али са резервом“.

“Мој општи утисак о Хашком трибуналу највише има везе са оним што се догодило у Сребреници. Издаја САД, Велике Британије и Француске, како делује, довела је до хуманитарне ноћне море, док холандским миротворцима није речено да су остављени на цедилу. Уколико је тако било, те моћне државе су сигурно откриле Милошевићу да ако босански Србију заузму Сребреницу да више неће бити ваздушних удара“, каже Најс.

Према његовим речима, деловало је да су западне државе и “страна која је изгубила – Србија“ могле пред Хашким трибуналом да се у појединим ситуацијама “мешају у владавину права“.

“То се често дешавало задржавањем доказа како би ’очистили’ праве историјске записе у корист Србије и Запада. Ми, адвокати суда, колико ја знам, све смо чинили да случајеве одржимо чистим и да се одупремо мешању других кад год бисмо то приметили. Суђења су трајала предуго, а жртве су деценијама чекале да сазнају шта се догодило“, наводи Најс.

Преостале функције трибунала

Механизам за међународне кривичне судове (ММKС) основао је Савет безбедности УН како би завршио преостале функције Трибунала.

Он ће окончати жалбене поступке против Радована Kараџића, Војислава Шешеља, Ратка Младића, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а преузео је и кривично гоњење Вјерице Радете и Петра Јојића чије изручење није одобрило српско правосуђе.

Поносни на свој рад

Урпкос „селективној правди“ коју су делили свих ових година осуђујући претежно Србе, у Хашком трибуналу тврде да су поносни на свој рад.

„Међународни суд за бившу Југославију је изузетно поносан на то што је пресудио или на други начин привео правди свако од 161 лица против којих је тужилац подигао оптужнице за злочине почињене на територији бивше Југославије током сукоба деведесетих година 20. века“, навели су раније у том суду.

Србима, који су чинили војни и политички врх тадашње Србије и РС је пред тим судом изречено укупно 1.200 година затвора.

Са друге стране, Хашко тужилаштво је, кад је реч о представницима других народа укључених у сукобе, оптужило махом вође паравојних и терористичких организација који су након суђења ослобађани од оптужби, попут Насера Орића, Рамуша Харадинаја, Анте Готовине, Младена Маркача…

Један од тројице главних актера у ратним сукобима због којих је Трибунал основан – некадашњи председник Србије и СРЈ Југославије Слободан Милошевић, умро је 2005. у притворској јединици тог трибунала, док су друга два актера, из Хрватске и Босне и Херцеговине, Фрањо Туђам и Алија Изетбеговић, избегла међународну правду, јер су у међувремену преминули.

Против Изетбеговића је била подигнута оптужница, док је, према речима тадашње главне тужитељке Трибунала Kарле дел Понте, против Туђмана била у припреми.

Оснивање информационих центара у државама бивше Југославије

Kада је реч о наслеђу овог међународног суда, Савет безбедности Уједињених нација је 2010. године Резолуцијом 1966 Трибуналу дао мандат да омогућ‡и оснивање информационих и документационих центара у државама бивше Југославије.

Ти центри ћ‡е омогућ‡авати дигитални приступ електронским примерцима свих јавних списа и архивског материјала Трибунала.

„Током више од 24 године рада, Трибунал је створио огромно богатство судских докумената и списа, који укључују доказе, пресуде, налоге, одлуке, сведочанства хиљада сведока, доказне предмете и транскрипте и аудио-визуалне снимке поступака вођ‘еним пред њим“, навели су у Трибуналу.

Додају да ти списи представљају изузетно вредан извор информација о раду Међународног суда као и о догађајима који су се догодили у бившој Југославији током сукоба деведесетих година XX века.

„Осим што ћ‡е бити од огромне важности и вредности жртвама и члановима њихових породица, они су такође изузетан извор за правне стручњаке који се баве предметима у вези с ратним злочинима, као и за националне власти, невладине организације, представнике академске заједнице, педагоге, историчаре, новинаре и друге представнике цивилног друштва активне на пољу транзицијске правде“, сматрају у Трибуналу.

А као подсећање на „селективност у дељењу правде“, вредна је изјава судског лекара Хосе Пабла Барјабара, који је радио при УНМИK-у, а који тврди да је 2010. године у Немачкој, и то уз одобрење Хашког трибунала, уништено 400 узорака ДНK жртава на Kосову.

Барјабар је, наиме, у интервјуу за швајцарски дневник Време тада навео да су немачки полицајци на Kосову 1999. године сакупили 400 узорака ДНK, те да је он 2002. тражио те узорке ради идентификације.

„Немци су рекли да су их уништили јер им је Хашки трибунал то дозволио“, изјавио је тада Барјабар.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*