Краљ Александар променио план зграде Главне поште

0

Велелепно здање поред зграде Скупштине у Београду осим руског архитекте има још једног аутора. Остала је забележена његова изјава: “Не желим здање које деца могу да разлупају из праћке”

МОНУМЕНТАЛНО здање Главне поште, дело руског архитекте Василија Михајловича Андросова, већ седам деценија понос је Београда, али мало је познато да ово здање има још једног аутора. Реч је о загребачком архитекти Јосипу Пичману, који је победио на конкурсу 1930. године и својим идејним решењем делимично задао габарите, конструкцију и распоред просторија у згради.
Према речима историчара уметности Марка Стојановића, решење које су одабрали угледни српски, хрватски и словеначки професори било је у духу модерне функционалистичке архитектуре, у рангу тада најсавременијих објеката у Европи. Међутим, пројекат који је осмислио Пичман са сарадником архитектом Андријом Барањијем, одбацио је лично краљ Александар Карађорђевић. Краљ је, према казивању архитекте Димитрија М. Лека, изјавио да поред Скупштине не жели зграду коју деца могу да разлупају из праћке.

– Убрзо су и монарх и архитекта трагично окончала своје животе. Краљ Александар је убијен у Марсељу, а архитекта Пичман је, после сазнања да је његов пројекат одбачен, извршио самоубиство – прича Стојановић.

И поред одбијања, конструктивно решење, распоред носећих зидова, трезора, степеништа и лифтова у потпуности су прихваћени од стране инвеститора. Зграда је само “пресвучена” монументалном архитектуром, која је одговарала жељама тадашње власти.

У Архиву Југославије, у документацији везаној за изградњу палате Главне поште, чува се допис Министарства саобраћаја из јануара 1931. године који је упућен министру грађевина, а чији је предмет био изглед фасаде. У овом документу се наводи да је министар саобраћаја прегледао скице нове палате и да сматра да је изглед грађевине “с обзиром на њену величину, положај и место, замишљен сувише једноставно и једнолично”.
Поред овог, у истом допису се истиче да “господин министар жели да палата буде монументална и по изгледу репрезентативна, па се из тог разлога предлаже да Министарство грађевина изради нове две-три варијанте изгледа фасаде”. По добијању овог дописа, Димитрије Леко, који је добио захтев за прераду изгледа фасаде, закључује да је захтев оправдан с обзиром на место где палата треба буде подигнута. Због свега тога, Министарство грађевина је у фебруару 1931. године дало наређење да се преради фасада. Архитекта Драгутин Маслаћ је приложио четири варијанте за фасаду, али Министарство грађевина није усвојило ниједну, већ је затражило израду нових. Након тога, дат је задатак архитектама Николи Краснову, Андросову, Девићу и Тадићу да дају своје предлоге.

СТИЛСКО ЈЕДИНСТВО

КОНКУРС за изградњу палате је расписан 15. јуна 1930. године у “Веснику” Министарства грађевина Краљевине Југославије. Чланови

оцењивачког суда су били инжењер Добросав Ратајац, арх. Драгутин Ђорђевић, професор Универзитета из Београда, арх. Јосип Плечник, професор Универзитета из Љубљане, архитекта Јанко Хољац из Загреба, директор Поштанске штедионице Милорад Недељковић, шеф одсека инсп. Министарства грађевина арх. Драгутин Маслаћ и виши саветник грађевина за п. т. струку Иван Шарић. Један од битних услова конкурса био је да објекат треба да буде у стилском јединству са две зграде у изградњи – са Домом Народне скупштине и са Црквом Светог Марка. Општедржавни карактер конкурса био је наглашен тако што се у тексту објављеног конкурса наводи да “право учешћа имају сви југословенски архитекти као и архитекти руске народности који имају право праксе у Краљевини Југославији”.

ЗАВРШЕНА 1938. ГОДИНЕ
ИДЕЈА за изградњу велике зграде Поште датира из седамдесетих година 19. века. Тек пола века касније држава одлучује да је изгради. Расписује конкурс 1930, а пет година касније – 17. августа 1935. године – освећен је темељ палате Главне поште. Новац за изградњу је обезбедила Поштанска штедионица. Палата је завршена 10. октобра 1938. године, када су и Пошта и Штедионица могле да се уселе у здање, изграђено плански за потребе ПТТ саобраћаја.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*