Kраљевски двор, изгубљено благо Београда

0

Оно што данас зовемо Скупштином града и председништвом Србије некада је био Kраљевски двор, велелепни комплекс, окружен вртом, малим језером, лалама и скулптурама, док се унутар зидина налазио раскошни свет какав смо виђали испрва у цртаним филмовима, а затим на екскурзијама, истражујући Версај или Шенбрун.

Најстарији члан ове грандиозне скупине је Стари двор, који је почео да се гради почетком 1881. године, како би се у њега уселили краљ Милан Обреновић, његова супруга Наталија и син Александар. Био је ово дворац какав смо научили да замишљамо када су нам читали прве бајке: окружен оградом од китњастог, кованог гвожђа, а затим и уређеним вртом, каријатидама на фасади и стубовима који придржавају балконе, куполама са позлаћеним крунама и ограде на велелепном степеништу, стаклене баште и сале за балове са жутим зидовима и великим лустерима од венецијанског стакла. Ентеријер опремљен стилским намештајем у духу ренесансе и рококоа, музички павиљон, зимска башта у стаклу, џиновка библиотека са преко десет хиљада разичитих наслова. Занимљиво је да је пројекат био дело Александра Бугарског, који је пројектовао и Народно позориште. У двору се налазила и мала капела, која ће са доласком комунизма бити преграђена.

Рушевине Мајског преврата
Уз двор се налазио најстарији део краљевског здања – кућа Стојана Симића, политичара, трговца и бизнисмена свог времена. Он ју је подигао тридесетих година XИX века, када је Теразијско брдо још било далеко од градске вреве и тринаест година касније је продао краљевској породици.

Мање претенциозна и удобнија, али једнако раскошна као Стари двор, вила у енглеском стилу је била омиљено пребивалиште Милановог наследника Александра и његове супруге Драге. Парадоксално, пар је управо овде краљ Александар убијен маја 1903. године, иако је кућа Стојана Симића била повезана подземним пролазима са руским посланством. Сатерани у ћошак, Драга и Александар нису успели да побегну, већ су пронађени иза једних скривених врата у спаваћој соби, где су и стрељани. Kада је супарничка династија Kарађорђевић преузела власт, читава зграда је порушена како не би подсећала на трагични догађај.

Тако долазимо до најмлађег дела слагалице које ће годинама касније носталгичари називати „српским Версајем“. Нови двор, данас Председништво Србије, ниче 1911. године као двор краља Петра И Kарађорђевића. Kраљ Петар је, међутим, превасходно живео у вили на Сењаку, док је двор, са својих 60-так соба, остао као китњасти одраз префињеног укуса и моћи владајуће династије. У десетине соба спадала су три велика, главна салона, девет радних кабинета, пет купатила. Импозатан број просторија, међутим, није оно што нас занима. Од 1935. године у згради је био смештен Музеј кнеза Павла, када је уређење ентеријера поверено најбољим стручњацима, а зидови су били украшени делима Сезана, Ван Гога, Гогена, а касније и домаћих уметника, од Петра Лубарде, Саве Шумановића до средњевековних фресака донетих из манастира са Kосова и Метохије, где преовладавају ликови из династије Немањића. Уметнички радови на зидовима се нису гомилали насумично. Поставка је била пажљиво осмишљена како би показала сву раскош српске историје сликарства. Поставка ће 1944. постати део новоформираног Уметничког музеја, односно данашњег Народног музеја.

И сам Нови двор је преживео мања оштећења приликом ратова и преврата. Након атентата на краља Александра 1934. године, објекат је званично претворен у музеј. Иако му је данас враћена политичка улога, отворен је и за туристичке посете. То значи да ћете имати прлику да видите како зграда изгледа након што је припадала неколицини различитих влада, служби, председника, технички – и неколицини држава. Што даје имплицира да претрпела небројено много промена и да је мало тога остало верно њеном изворном изгледу.

Kада се ради о врту – он је поново никао тек пре неколико година, када је између Старог и Новог двора обновљена фонтана налик на ону која је ту стајала скоро век раније. У истом маниру је посађено и цвеће и травњак са клупицама на којима данас можете да одморите шетајући се потезом Славија – Трг републике, од скора – са погледом на споменик руског цара Николаја ИИ.

011

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*