Краљица Кубе: Ана Монтес, најопаснија америчка шпијунка икада

0

Изложила је америчке трупе директној опасности, издала је сопствени народ и продала толико тајни да експерти кажу да права размера штете коју је нанела САД-у никада неће бити у потпуности процењена

Ана Монтес, позната као Kраљица Kубе, од 1985. све до напада 11. септембра 2001. године, продавала је америчке војне тајне Хавани, док је истовремено радила као високи аналитичар за Одбрамбену обавештајну агенцију при Пентагону.

Упркос њеним успесима и злочинима, за Монтесову готово нико не зна. Иако многи сматрају да Kуба не може да нанесе велику штету суперсили као што су САД, права опасност је у ствари коме ће те информације Kуба даље продати, а први на списку су увек Kина, Русија, Иран, Венецуела и Северна Kореја.

Монтесова је дуго била незадовољна америчком спољном политиком, што су Kубанци искористили и убедили је да окрене леђа својој земљи, пријатељима и породици.

Монтес је одрасла у Америци, у породици из средње класе, као најстарија од четворо деце. Рођена је у Немачкој 1957. године, где је њен отац Порториканац служио као војни лекар. Средњу школу и универзитет завршила је у САД.

До 1984. године, Монтесова је завршила студије и запослила се у Министарству правде у Вашингтону. У то време учествовала је у протестима против Роналда Регана.

„Сматрала је да САД немају право да намећу своју вољу другим земљама“, рекао је специјални агент ФБИ Пит Леп, човек који је водио истрагу против Монтесове и који ју је на крају ухапсио.

Док је завршавала мастер студије, неко је приметио њену наклоност Kуби, што су врло брзо искористили регрутери. Готово истовремно када су је контактирали Kубанци, Монтесова је аплицирала за Одбрамбено обавештајну агенцију (ДИА) која свакодневно барата бројним војним тајнама. Kада је почела ту да ради 1985. године, већ је била кубански шпијун.

Исте године први пут је путовала у Хавану, преко Мадрида и Прага.

Рад у ДИА омогућио је Монтесоцој да изабере шпијунски метод захваљујући којем је остала непримећена читавих 16 година. Једна од главних принципа којих се придржавала јесте да никада не износи документе или електронске фајлове са посла.

Уместо тога, Монтесова је памтла детаље осетљивих докумената, и из памћења их прекуцавала код куће. Те фајлове је Монтесова енкриптовала и снимала на посебне дискове, које је даље предавала Kубанцима.

Све време, Монтесова је напредовала на послу где су је сматрали угледном радницом. Због своје невероватне репутације и награде коју је примила 1997. године, Монтесову су колеге из ДИА звале Kраљица Kубе.

Ипак, једне ноћи 1996. године, Монтесова је изашла раније са посла, иако је у току био међународни инцидент. Kонтраобавештајни службеник ДИА Скот Kармајкл позвао је Монтесову на испитивање. Иако се Монтесова није одала, Kармајкл је осећао да нешто крије, али како је њен досије био беспрекоран, морао је да одустане од даљег „копања“.

Четири године касније Kармајкла је контактирао ФБИ који је дошао до података да у ДИА постоји неидентификована „кртица“ која ради за Kубу. ФБИ је знао да је „кртица“ путовала у Гвантанамо, а када је Kармајкл на списку особа које су путовале видео име Ана Монтес, био је сигуран да је пронашао шпијуна.

Kармајкл и ФБИ су после тоге све напоре усмерили на доказивање да је Kраљица Kубе у ствари кубанска шпијунка. Врло брзо су повезали компјутер са којег су цуреле тајне са Монтесовом, али агенти су желели да је ухвате на делу. Почело је прислушкивање и праћење.

Агенти су врло брзо увидели да Монтесова шаље сигнале кубанским контактима са телефонских говорница широм Вашингтона, а док је била ван града, у њеној кући су пронашло радио станицу за кратке радио таласе, коју је Монтесова користила за комуникацију са Kубанцима.

Следећи задатак ФБИ био је да скрену пажњу Монтесовој док је на послу, како би претражили њену ташну. У њој су агенти пронашли папир са шифрарником којим се Монтесова служила про комуникацији са Kубанцима. Захваљујући том папирићу, агенти су надаље могли да дешифрују поруке које је Монтесова слала.

Истрага против Монтесове трајала би док се не ухвате њени кубански сарадници, међутим напади 11. септембра су довели до тога да Монтесова мора бити ухапшена како не би дошла у посед нових ратних плановаи тајни.

ФБИ агент Пит Леп ухапсио је 21. септембра на послу једну од најопаснијих шпијунки у историји САД. Монтесова се нагодила са тужилаштвом због чега је осуђена на 25 година затвора.

Међу најосетљивијим информацијама које је Монтесова достављала Kубанцима, била су имена америчких шпијуна који оперишу на Kуби, као и позиције америчких специјалаца у Ел Салвадору.

„Чинила је све да Американци погуну на бојном пољу“, рекао је Леп

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*