Кредити у швајцарцима: Од идиле до дужничког ропства

    0

    Врховни касациони суд водиће рачуна о правичности, али још нема став, речено јуче на скупу правника на Копаонику

    Чак ни правницима није све јасно када је реч о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима, па се не може очекивати да су обични људи, правни и економски лаици, унапред знали у шта су се упустили када су са банкама закључивали уговоре о зајмовима са валутном клаузулом, речено је јуче на Копаоничкој школи природног права.

    Ово је још један скуп на коме се тражи решење за грађане који су од 2006. подигли стамбене кредите индексиране у швајцарском франку, а које је међувалутни поремећај довео у ситуацију да у еврима и након десет година отплате дугују више него што су подигли и да су им рате кредита у динарима данас и до два и по пута веће од почетних. На све то банке су им годинама једнострано повећавале камату, наплаћивале кредите по увећаном продајном курсу као и разне фантомске провизије. Дужници који су 2006., на пример, подигли 100.000 франака, што је тада било 50.000 евра данас дугују око 85 хиљада франака или око 75.000 евра.

    Око три стотине правника присуствовало је јуче округлом столу „Банкарски кредити и промењене околности”, који је трајао четири сата, а потом је настављен у вечерњим сатима. Један део учесника је аплаудирао говорницима из Удружења банака Србије, који тврде да банке нису могле да зараде на промени курса швајцарског франка, а други део публике је подржао правнике који истичу да су банке на швајцарцима профитирале, док су грађани упали у дужничко ропство.

    Како се могло чути стамбени кредит у швајцарским францима за многе грађане личио је на идилу, јер су куповали нове станове, да би убрзо та идила прерасла у дужничко ропство. Новац су из банке подизали са осмехом, али су неки од њих излаз из немогућности да отплате кредит потражили у самоубиству, рекли су говорници на јучерашњем округлом столу.

    Коначну реч даће суд, а правосуђе још нема став.

    Међутим, Врховни касациони суд (ВКС) ће ускоро заузети став и зато су правници на Копаонику јуче са највећом пажњом саслушали судију Снежану Андрејевић, заменицу председника ВКС.

    – Као судија Врховног касационог суда, немам овлашћења да говорим о предметима који су у току, а нарочито не да се изјашњавам о начину на који неко од спорних правних питања треба да буде решено. То је правно питање, али судије немају довољно стручног знања да до детаља и у танчине реше спорна питања везана за банкарски систем, за мере политике Народне банке нити за друге финансијске и економске мере – рекла је судија Снежана Андрејевић.

    Истакла је да су сва правна питања отворена када је реч о кредитима у швајцарским францима, али да је из излагања представника банака закључила да су банке већ потпуно осмислиле начин на који могу да превазиђу проблем и да су „банке биле свесне свих ризика који се могу десити индексирањем кредита у одређеној валути, ако дође до промене курса”.

    – Чини ми се и да смо чули и да су банке биле свесне да поједини клијенти могу доћи у ситуацију да те кредите не могу да врате. Као судија бих поставила питање супротној страни – да ли су они знали макар слично оно што знају банке и да ли су били свесни ризика да у случају промене курса неће моћи да врате своје кредите – рекла је судија Снежана Андрејевић.

    Наговестила је да ће судови пре свега водити рачуна о правичности.

    – Да би се омогућило фер суђење пред судовима у Србији у овој области, са разноразним питањима која се ту могу појавити, морам да вас упозорим на нови Закон о парничном поступку, по коме већ судови поступају. Према одредбама тог закона, и тужилац и тужени дужни су да предложе доказе за своје тврдње. Имају могућност да суду све објасне у тужби и у одговору на тужбу. Суд на првом рочишту одлучује које ће од понуђених доказа да изведе, а које неће – рекла је судија Андрејевић.

    Судови у Србији већ имају предмете у којима су донете одлуке о захтевима за поништај таквих уговора. У Врховни касациони суд стигле су, по ревизији, две различите правноснажне одлуке једног истог суда, по захтевима за раскид уговора о кредиту због промењених околности.

    – Имамо једну одлуку где је захтев одбијен и једну где је захтев усвојен. Судска пракса не сме бити контрадикторна, а Врховни касациони суд је одговоран за јединствену судску праксу. Ми у тумачењу морамо да укључимо и стандарде Европског суда за људска права у Стразбуру, али и да прочитамо шта пише у пресудама Европског суда правде из Луксембурга, да видимо како они тумаче Директиву 93/13 која се тиче права потрошача на јасност и транспарентност и да сагледамо да ли недостатак неког од тих услова доводи у питање сам уговор односно његову пуноважност – објаснила је судија Снежана Андрејевић.

    Врховни касациони суд је одлучио да чује најшири аудиторијум у вези са проблемом кредита у швајцарским францима и сагледаће брижљиво све аргументе, истакла је судија, како би и одлука ВКС могла да издржи тест, јер ће ови предмети највероватније стићи и до Уставног суда и до суда у Стразбуру, којима би се једна или друга страна у овим споровима могле обратити због евентуалне повреде права на правично суђење и повреде права на имовину.

    Судија Уставног суда Србије др Драгиша Слијепчевић, нагласио је да је Народна банка Србије доношењем препорука јасно казала да постоје промењене околности.

    – Без обзира што су клијенту дати динари, ова валутна клаузула треба да служи да очува банку од валутног ризика. Банка онда врши конверзију у швајцарце и одобрава кредит у динарима. Ако је то тако, то је прави мењачки посао. Банци не може нико забранити да мења швајцарце у динаре, али тог тренутка нема више валутног ризика, јер је банка добила онолико динара колико је била вредност швајцараца – рекао је др Слијепчевић.

    Валутна клаузула служи томе да се реални износ датих динара сачува за све време трајања кредитних обавеза, истакао је судија, који је први у јавности покренуо питање решавања овог проблема на нивоу највишег суда у Србији – Врховног касационог суда.

    – Никада се не може десити да кроз кредитни однос неко добије један износ главнице а врати увећан износ главнице. Банчина зарада је уговорена камата, а не може бити њена зарада да кроз увећану главницу стиче корист. Како објаснити здравој логици да банка није зарадила управо на увећању главнице? – упитао је др Слијепчевић.

    И док су многи у сали својим полугласним коментарима показивали да се слажу са судијом, други су негодовали када је рекао да су грађани доспели у дужничко ропство јер су дошли у ситуацију да кредит не могу да исплате.

    – Ово питање је потпуно предимензионирано, да не кажем надувано, вештачки увећано. Нико у банкарском сектору никада није порицао постојање тешких социјалних случајева, али прави социјални проблем је тај што више од милион грађана Србије живи испод егзистенцијалног минимума – рекао је Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака Србије.

    Да би умањио значај проблема, навео је податак да кредити индексирани у швајцарцима чине тек 2,5 одсто укупне билансне суме кредита у Србији.

     

     

     

    Политика

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *