Крем српске гериле из Првог балканског рата на једној слици

0

У горњем реду стоји крем српских четника из Првог балканског рата који су се са Турцима тукли на њиховом терену: све војвода до војводе, све љути комит до љутог комита. Екипа каква се само пожелети може, нешто као „дрим-тим“ герилског војевања

Током борби за Македонију, и пре Првог балканског рата, а посебно након што је он почео, једну од најважнијих улога за српску ствар играли су четници, у то доба герилске антиосманлијске формације чији су се припадници најчешће називали комити. Комитима су називани герилци свих фракција, и српских и бугарских и грчких и албанских, а четницима само српски комити; израз долази од речи „комитет“, па је тако комита припадник народно-ослободилачког комитета, односно одбора.
sleva-nadesno-prvi-trenko-rujanovic-drugi-stevan-nedic-cela-cetvrti-kosta-vojinovic-peti-vojvoda-vuk-osmi-ilija-trifunovic-bircanin.-prvi-balkanski-rat-1912.-godina-830x0
Слева надесно: први је Тренко Рујановић, други Стеван Недић Ћела, четврти Коста Војиновић, пети војвода Вук, осми Илија Трифуновић-Бирчанин. Први балкански рат, 1912. година.
У горњем реду стоји крем српских четника из Првог балканског рата који су се са Турцима тукли на њиховом терену: све војвода до војводе, све љути комит до љутог комита. Екипа каква се само пожелети може, нешто као „дрим-тим“ герилског војевања.

Први слева је војвода Тренко Јованов Рујановић, звани Крапљанин јер се у селу Крапа у области Порече родио 1870. године. Или се барем верује да је то он, пошто се не зна поуздано датум његове погибије. Одмах поред њега је војвода Стеван Недић звани Ћела, рођен у селу Стругову 1875. године, који је надимак добио због тога што му је прележани пегави тифус оставио печате по глави. Умро је 1923. у свом родном селу.
Четврти слева је војвода Коста Војиновић звани Косовац, рођен у Смедереву 1891. године. Он ће касније бити главни вођа Топличког устанка током Првог светског рата. 23. децембра 1917. године, са пропашћу устанка и гоњен од Бугара, извршио је самоубиство, испунивши завет да се неће предати у руке непријатељу. Бугаре је у поруци замолио да га сахране на месту погибије, а они су му жељу услишили након што су његов леш изложили у Куршумлији да народ види да је војвода мртав.

Пети слева је војвода Војин Поповић познатији као војвода Вук, рођен у Сјеници 1881. године, вероватно наш најчувенији четник из периода Ослободилачких ратова чији се прекрасни споменик данас може наћи на Паласу у Београду. Погинуо је на Кајмакчалану 29. новембра 1916. године.

Коначно, други здесна је војвода Илија Трифуновић-Бирчанин, рођен у Тополи 1887. године, који је од свих на фотографији најдуже поживео. Прошао је кроз оба Балканска рата, Први светски, а доживео је и Други. Нажалост, током тог потоњег се компромитовао сарадњом са италијанским окупатором код којег је извршио легализацију четничких јединица на простору Далмације те њихово редовно плаћање новцем и снабдевање борбеним материјалима и санитетом. Умро је у Сплиту 1943. године од срчаног удара.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*