Креманско пророчанство са тумачењем – o ванземаљцима

0

Предговор:

Креманско пророчанство Тарабића је у ХХ веку тумачено духом времена. Последња издања овог пророчанства писана су у време комунизма, те је у њима очигледан утицај ове богоборне идеологије.

Пре комунизма, Креманско пророчанство се користило у пропагандне сврхе за међудинастичке сукобе. Требало је оправдати преузимање власти у Србији од стране Карађорђевића, па су политичари оног времена допуњавали ово пророчанство убацујући у њега делове који су служили у ту сврху.

Но без обзира на то све и на многе измене и редакције Креманско пророчанство је остало ипак једно аутентично пророчанство чија су се многа предвиђања испунила а нека још нису док се нека назиру и могу јасније разумети баш на основу овог пророчанства.

На крају, порука за све оне који одбацују Креманско пророчанство због накнадног утицаја довољно је рећи да су на исти начин писане и све књиге Библије. Последња Мојсијева књига садржи детаљан опис смрти и сахране пророка Мојсија. Јасно је да је тај део касније додат и да га није писао сам пророк Мојсије, па ипак цео свет Библију због тога не сматра лажном књигом, већ светом књигом.

Просто је немогуће током историје сачувати неко оригинално пророчанство од измена. Заправо боље рећи уметака и додатака, јер оно што је оригинално у самом пророчанству увек јасно и стилом и предвиђањем одудара од делова који су касније додати.

Ми ћемо се овде бавити само оним оригиналним деловима Креманског пророчантва а све накнадне додатке, попут оних комунистичких о човеку на белом коњу са звездом на челу који ће донети мир целој земљи, који су из чисто пропагандних разлога убачени, избацујемо.

„Видиш куме, каде људски род посље Општега рата <Општи рат – Трећи светски рат.> стане да живи у миру и изобиљу, све ће то бити један грки <Грки- горки.> привид људскијех заблуда, јербо ће млоги заборавити на Бога, па ће се клањати својој људској памети…

Вера у науку као нова врста, нови облик религиозности. Овде Креманско пророчанство једним простим народним језиком саопштава истину о људској ограничености. Никада Митар не говори против науке, али увек говори против људског ега, против гордости.

А знаш ли ти, куме, шта је људска памет према вољи и знању Божјем? То није ни једна кап воде у највеликачкијем мору!

Отићи ће чоек и до другијех свјетова и тамо затећи празнину и пустош, али ће јопет сматрати да све боље зна, него ли, Боже прости, сам Бог.

Људска гордост и поред свих научних и техничких достигнућа заправо омета човека да ствари сагледа онаквим какве заиста јесу.

Тамо сем мира Божијег ништа видјети неће, али ће срцем и душом осјетити сву Божију љепоту и снагу. Људи ће се колима возити и по мјесецу и по звјездама. Они ће тамо тражити други живот, али тамо живота ваког какав је у нас бити неће. Биће га, али они неће умјети да разумију да је то живот накав какав јесте.

Врло загонетна прича. Људи очекују да ће на другим планетама наћи жива бића каква се налазе и на нашој планети. Очекују да ће наћи интелигентне ванземаљце, који имају развијену и софистицирану технологију и врло напредну цивилизацију. А Митар говори о нечем сасвим другом. Он саопштава да људи неће наћи ништа. Заправо неће наћи оно што траже јер траже нешто слично или исто што већ постоји на земљи.

Онај који будне тамо ишо, а не будне, Боже прости, вјерово у Бога како приличи чоеку од части и поштења, тај када се будне вратијо ће рећи: „Еј, ви, људи, који Бога са сумњом помињете, пођите вамо ђе сам ја бијо, па ћете ондакар видјети шта је снага и ум Божији!“

Биће и онијех људи који неће хтјети да разумију шта је то Божија моћ и коликачка је њена сила. Њима ће ти људи што будну походили мјесец и звијезде причати о ономе што будну тамо доживјели, те ће им рећи о тијем бескрајним и о тијем предјелима божанскијем, ђе нема никаквога краја и никаквога почетка, а ови ће други врћети главом и у то вјеровати неће док се сами горе не попну и ондакар дознају у коликачкој су залудној памети били.

Но, што се гођ више будне знало, мање ће се људи међу собом вољети и пазити. Настаће така омраза да ће им разна сокоћала бити преча од својијех најближих.

Чоек ће више вјеровати своме сокоћалу, него своме првом комшији…

За Митра је већи проблем одсуство вере у Бога него људско слепило за ванземаљске облике живота, који по свему судећи нити су супернапредни, нити имају какву технологију или цивилизацију.

Заправо Митар овом поуком саопштава да људска гордост прави такве предрасуде и затвара очи човечанству да види оно што је очигледно, а то је да је сав косомос Божија креација и да је самим тим испуњен животом, али да ако већ верујемо у то, онда морамо веровати и да је човек круна те креације, те да не постоје супериорне ванземаљске цивилизације. Космос је човекоцентричан, то је материјални свет који је Бог дао човеку на управљање, али без обзира на сву науку, он је неукротив, бескрајан и беспочетан и за људске појмове нестваран као такав. Он је доказ Божје силе, доказ да не живимо у свету који можемо 100% дефинисати. Већ сама величина космоса није прихватљива за људски резон. Човек жели нешто што може обухватити, испарцелисати, дефинисати и подредити својим интересима у потпуности.

Приредио Патриот тим

Из књиге „Kреманско пророчанство“, Драгољуба Голубовића.
Издавач: „БАТА“, Београд, 1991
осмо, допуњено издање

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*