Kremansko proročanstvo sa tumačenjem – o vanzemaljcima

0

Predgovor:

Kremansko proročanstvo Tarabića je u HH veku tumačeno duhom vremena. Poslednja izdanja ovog proročanstva pisana su u vreme komunizma, te je u njima očigledan uticaj ove bogoborne ideologije.

Pre komunizma, Kremansko proročanstvo se koristilo u propagandne svrhe za međudinastičke sukobe. Trebalo je opravdati preuzimanje vlasti u Srbiji od strane Karađorđevića, pa su političari onog vremena dopunjavali ovo proročanstvo ubacujući u njega delove koji su služili u tu svrhu.

No bez obzira na to sve i na mnoge izmene i redakcije Kremansko proročanstvo je ostalo ipak jedno autentično proročanstvo čija su se mnoga predviđanja ispunila a neka još nisu dok se neka naziru i mogu jasnije razumeti baš na osnovu ovog proročanstva.

Na kraju, poruka za sve one koji odbacuju Kremansko proročanstvo zbog naknadnog uticaja dovoljno je reći da su na isti način pisane i sve knjige Biblije. Poslednja Mojsijeva knjiga sadrži detaljan opis smrti i sahrane proroka Mojsija. Jasno je da je taj deo kasnije dodat i da ga nije pisao sam prorok Mojsije, pa ipak ceo svet Bibliju zbog toga ne smatra lažnom knjigom, već svetom knjigom.

Prosto je nemoguće tokom istorije sačuvati neko originalno proročanstvo od izmena. Zapravo bolje reći umetaka i dodataka, jer ono što je originalno u samom proročanstvu uvek jasno i stilom i predviđanjem odudara od delova koji su kasnije dodati.

Mi ćemo se ovde baviti samo onim originalnim delovima Kremanskog proročantva a sve naknadne dodatke, poput onih komunističkih o čoveku na belom konju sa zvezdom na čelu koji će doneti mir celoj zemlji, koji su iz čisto propagandnih razloga ubačeni, izbacujemo.

„Vidiš kume, kade ljudski rod poslje Opštega rata <Opšti rat – Treći svetski rat.> stane da živi u miru i izobilju, sve će to biti jedan grki <Grki- gorki.> privid ljudskijeh zabluda, jerbo će mlogi zaboraviti na Boga, pa će se klanjati svojoj ljudskoj pameti…

Vera u nauku kao nova vrsta, novi oblik religioznosti. Ovde Kremansko proročanstvo jednim prostim narodnim jezikom saopštava istinu o ljudskoj ograničenosti. Nikada Mitar ne govori protiv nauke, ali uvek govori protiv ljudskog ega, protiv gordosti.

A znaš li ti, kume, šta je ljudska pamet prema volji i znanju Božjem? To nije ni jedna kap vode u najvelikačkijem moru!

Otići će čoek i do drugijeh svjetova i tamo zateći prazninu i pustoš, ali će jopet smatrati da sve bolje zna, nego li, Bože prosti, sam Bog.

Ljudska gordost i pored svih naučnih i tehničkih dostignuća zapravo ometa čoveka da stvari sagleda onakvim kakve zaista jesu.

Tamo sem mira Božijeg ništa vidjeti neće, ali će srcem i dušom osjetiti svu Božiju ljepotu i snagu. Ljudi će se kolima voziti i po mjesecu i po zvjezdama. Oni će tamo tražiti drugi život, ali tamo života vakog kakav je u nas biti neće. Biće ga, ali oni neće umjeti da razumiju da je to život nakav kakav jeste.

Vrlo zagonetna priča. Ljudi očekuju da će na drugim planetama naći živa bića kakva se nalaze i na našoj planeti. Očekuju da će naći inteligentne vanzemaljce, koji imaju razvijenu i sofisticiranu tehnologiju i vrlo naprednu civilizaciju. A Mitar govori o nečem sasvim drugom. On saopštava da ljudi neće naći ništa. Zapravo neće naći ono što traže jer traže nešto slično ili isto što već postoji na zemlji.

Onaj koji budne tamo išo, a ne budne, Bože prosti, vjerovo u Boga kako priliči čoeku od časti i poštenja, taj kada se budne vratijo će reći: „Ej, vi, ljudi, koji Boga sa sumnjom pominjete, pođite vamo đe sam ja bijo, pa ćete ondakar vidjeti šta je snaga i um Božiji!“

Biće i onijeh ljudi koji neće htjeti da razumiju šta je to Božija moć i kolikačka je njena sila. Njima će ti ljudi što budnu pohodili mjesec i zvijezde pričati o onome što budnu tamo doživjeli, te će im reći o tijem beskrajnim i o tijem predjelima božanskijem, đe nema nikakvoga kraja i nikakvoga početka, a ovi će drugi vrćeti glavom i u to vjerovati neće dok se sami gore ne popnu i ondakar doznaju u kolikačkoj su zaludnoj pameti bili.

No, što se gođ više budne znalo, manje će se ljudi među sobom voljeti i paziti. Nastaće taka omraza da će im razna sokoćala biti preča od svojijeh najbližih.

Čoek će više vjerovati svome sokoćalu, nego svome prvom komšiji…

Za Mitra je veći problem odsustvo vere u Boga nego ljudsko slepilo za vanzemaljske oblike života, koji po svemu sudeći niti su supernapredni, niti imaju kakvu tehnologiju ili civilizaciju.

Zapravo Mitar ovom poukom saopštava da ljudska gordost pravi takve predrasude i zatvara oči čovečanstvu da vidi ono što je očigledno, a to je da je sav kosomos Božija kreacija i da je samim tim ispunjen životom, ali da ako već verujemo u to, onda moramo verovati i da je čovek kruna te kreacije, te da ne postoje superiorne vanzemaljske civilizacije. Kosmos je čovekocentričan, to je materijalni svet koji je Bog dao čoveku na upravljanje, ali bez obzira na svu nauku, on je neukrotiv, beskrajan i bespočetan i za ljudske pojmove nestvaran kao takav. On je dokaz Božje sile, dokaz da ne živimo u svetu koji možemo 100% definisati. Već sama veličina kosmosa nije prihvatljiva za ljudski rezon. Čovek želi nešto što može obuhvatiti, isparcelisati, definisati i podrediti svojim interesima u potpunosti.

Priredio Patriot tim

Iz knjige „Kremansko proročanstvo“, Dragoljuba Golubovića.
Izdavač: „BATA“, Beograd, 1991
osmo, dopunjeno izdanje

POSTAVI ODGOVOR

*