Kрунисање краља Петра I Карађорђевића (Фото)

1

Маја 1903. године у Србији се догодио преврат када је са власти збачена и заувек убијена династија Обреновић, а на њено чело доведена је породица Карађорђевић, а за краља изабран је Петар I Карађорђевић. Ипак, на сам чин крунисања и миропомазања морао је да сачека 1904. годину, а сама церемонија трајала је од 7. до 9. септембра и била је то велика ствар за целу Србију и Београд.

У присуству готово свих архијереја, свештенства и мноштва делегација страних земаља миропомазан је и крунисан краљ Петар I Карађорђевић, а Срби су добили свог, касније ће се испоставити, омиљеног краља!

Занимљива је чињеница, да је ово било прво крунисање у Србији од њеног постојања, њиме владар, који је већ примио фактичку државну власт, свечано преузима симболе власти, владарске инсигније. Протокол церемоније преузет је од Руса, али је требало направити круну и остало што уз њу иде: скиптар, “државни шар”, украшену куглу која симболизује планету, и плашт са посебно украшеном копчом.

Сви су ови предмети у посебној поворци пренети у Саборну цркву, да ту преноће и буду освећене. Забележено је да су у једној кочији седели председник владе који је држао круну, и председник Народне скупштине са шаром, а за њима, у другој кочији, миниситар војни држао је скиптар, а председник Државног савета плашт.

Крунисање је било забава за цео Београд, кроз који је краљ перошао на путу од Двора до Саборне цркве у пратњи синова и свите. Пред црквом су га дочекали архијереји и свештенство, који су га одвели до престола.

Крунисање је почело краљевим читањем ‘’Вјерују’’, после чега је био огрнут краљевским плаштом. Потом је сам краљ ставио круну на главу, примио од Радомира Путника скиптар у десну а шар од радикала Аце Станојевића у леву руку и сео на престо.

Круна је чувана у капели при Двору, у Првом светском рату била похрањена у призренској Богословији, а у Другом у манастиру Жичи, да би се након Другог светског рата обрела се у депоу Народног музеја.


КРУНИСАЊЕ КРАЉА ПЕТРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА И ПУТОВАЊЕ КРОЗ СРБИЈУ, НОВИ ПАЗАР, ЦРНУ ГОРУ И ДАЛМАЦИЈУ. ФИЛМ СУ РЕАЛИЗОВАЛИ 1904. ГОДИНЕ АРНОЛД МЈУР ВИЛСОН И ФРЕНК СТОРМ МОТЕРШО. ОРИГИНАЛНУ КОПИЈУ ОВОГ ФИЛМА И ДЕО НЕГАТИВА ОТКУПИО ЈЕ 1937. ГОДИНЕ У ЕНГЛЕСКОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ДИПЛОМАТА И КЊИЖЕВНИК ВОЈИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ-МАРАМБО И ДОНЕО У БЕОГРАД. ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА ЈЕ 1950. ГОДИНЕ ОТКУПИЛА ПРАВА КОРИШЋЕЊА ФИЛМА. ОРИГИНАЛНИ МАТЕРИЈАЛ ЈЕ ЈОВАНОВИЋ ЗАВЕШТАО ПАТРИЈАРШИЈИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У БЕОГРАДУ. ГОДИНЕ 1993. ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА ЈЕ ПРЕУЗЕЛА ОД ПАТРИЈАРШИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЦЕЛОКУПАН МАТЕРИЈАЛ ФИЛМА. ГОДИНЕ 1995. СУ ЗАПОЧЕТИ РАДОВИ НА РЕСТАУРАЦИЈИ ОРИГИНАЛА У САРАДЊИ СА КИНОТЕКОМ ГРАДА БОЛОЊЕ У ИТАЛИЈИ. РЕСТАУРАЦИЈА ФИЛМА ЈЕ ЗАВРШЕНА 2003. ГОДИНЕ

 

1 КОМЕНТАР

  1. КРАЉ ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ

    Рођен је 11. јула 1844. године у Београду и када му је отац, кнез Александар Карађорђевић (син Карађорђев), збачен са престола (1858) налазио се у Женеви на школовању. У Француску прелази 1862. године и по завршетку колежа Сан Барб, похађа официрску школу најпре у Сан Сиру, а потом у Мецу. У француско-пруском рату учествује као француски официр, пада у немачко заробљеништво, одакле се спашава, препливавши ледену Лоару. По завршетку рата одликован је Орденом легије части. Када је 1875. плануо босанско-херцеговачки устанак, дошао је у Босанску крајину и, под псеудонимом Петар Мркоњић, почео да организује устаничке војне јединице и предузима из базе у Ћорковачи герилске акције против Турака. У пролеће 1876. био је принуђен да због негодовања српске владе и сметњи које му је чинила Аустро-Угарска напусти Босну. Петар Карађорђевић је дошао на Цетиње, где се 1883. оженио кнегињом Зорком, најстаријом кћерком кнеза Николе. У Женеву одлази 1890. године, са троје деце, после преране женине смрти. Ту је остао све до избора за краља Србије, јуна 1903. године. Изгнанство, западна култура и демократија допринели су да се краљ Петар I формира као поборник борбе за народна права и демократске слободе. Био је изузетно скроман у приватном животу и дугове из дана избеглиштва годинама је исплаћивао из своје апанаже.

    По доласку на власт, краљ Петар I у спољној политици прави заокрет, напушта аустрофилску политику последњих Обреновића и Србију окреће према Русији, Француској и Енглеској. Са извесним допунама враћен је на снагу Устав из 1888. године и створени су услови за развитак грађанске демократије. Период до 1912. је пут Србије између Сциле и Харибде. Изузетно су велики притисци Аустро-Угарске на Србију јер је представљала потенцијалну опасност због утицаја на јужнословенске народе под њеном влашћу. У земљи доста јаки сукоби политичких странака, утицај завереника из Мајског преврата, притисак, нарочито Енглеске, за уклањање из јавног живота свих који су имали везе са Мајским превратом.

    Без обзира на све, резултати на свим пољима
    рада били су веома велики. У балканским ратовима краљ Петар I је Врховни командант и преко војводе Радомира Путника, као директно одговорног за ратна дејства, доводи до изузетно великих успеха српску војску. Старост и болест су учинили своје и краљевску власт преноси на млађег сина Александра, године 1914. У првом светском рату дели судбину народа, повлачећи се пред надмоћнијим непријатељима преко Албаније. После стварања Краљевине СХС (1918) живи повучено до своје смрти 16. августа 1921. године у Београду.

    Започео је по доласку на власт подизање цркве на Опленцу; први светски рат је прекинуо њену градњу, да би била готова тек по завршетку првог светског рата као ремек-дело у тој врсти архитектуре.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*