Куповина српске војне индустрије: Нова битка Запада и Руса

0

Нови закон по којем ће страним компанијама бити дозвољено улагање у српску војну индустрију до 49 посто, у духу је европског законодавства и омогућиће Србији да у њу уђе свеж капитал, сматра војни аналитичар и члан српског Парламента Мирослав Лазански.

Тренутно, наменска индустрија представља најпродуктивнији део српске привреде, с обзиром да ће наша земља само од војног извоза остварити око 500 милиона долара прихода, каже Лазански.

Према његовим речима, многа предузећа наменске индустрије имају застарелу технологију, будући да су то фирме које су наслеђене из бивше Југославије, стога су им потребне нове машине и технологије.

Штавише, подсећа Лазански, Влада Србије је у модернизацију наменске индустрије уложила око педесет милиона евра како би се санирали губици и оснажио технолошки ниво, али је, како оцењује, то све скупа мало.

„Не видим никакав проблем, већински пакет акција остаје у рукама државе, нико не може да промени производни програм тих фирми, странци ће сигурно ући у оне компаније које су њима занимљиве и где ће добити профит“, сигуран је он.

Лазански, међутим, није желео да коментарише да ли се овај закон припрема за неки конкретан посао који још увек није познат јавности, иако је рекао да нови закон никога неће ограничавати, као и да су сви добродошли да улажу, било да је реч о Американцима, Русима, Кинезима или другима.

„Нема ограничења, ми не правимо никакву политичку селекцију. Сви су добродошли уколико буду желели да улажу паре по нашим законима, на здравим основама — заједнички ћемо да радимо, заједнички да зарађујемо и делимо профит“, додао је.

Говорећи о арапским земљама у које Србија извози велики проценат војне производње, Лазански каже да оне нису заинтересоване за улагање у Србију с обзиром да те државе углавном желе готово оружје или пак куповину технологије.

„Ми треба Емиратима да продамо ’Алас‘, али они у наредној фази желе да га склапају код себе, а коначно и у потпуности да га производе. Нисам сигуран да арапске земље желе да улажу паре да би се нешто дуготрајно производило у Србији а они само куповали, они су више заинтересовани за куповину технологије јер су свесни да ће нафта једног дана пресушити, стога им је неопходна производна база“, наводи.

Тих примера мешања капитала, како објашњава, има широм Запада — чувену фабрику топова у Шведској „Бофорс“ купио је „Бритиш ероспејс“, а велики број америчких приватних војних фабрика купили су странци, и то Немци, Енглези и Аустралијанци.

На питање да ли најава доласка руског министра одбране Сергеја Шојгуа у Србију има било какве везе са улагањем у наменску индустрију Лазански није могао да пружи одговори, али је рекао да његов долазак представља добар основ за учвршћивање билатералних односа Русије и наше земље.

Посете руских војних званичника су честе, а недавно је био и потпредседник руске Владе задужен за војно-привредни сектор Дмитриј Рогозин, подсећа Лазански и наводи да је та врста диверзификације у војној политици, када је међународни фактор у питању, добра ствар.

Штавише, чињеница јесте да је Србија у сегменту тешке војне технике везана за совјетску, односно руску технику, да у области авијације и ПВО наша земља има искључиво руску војну технику и да је то нешто што је најкомпатибилније са нашим тренутним потребама и постојећом технологијом, поготову када је реч о ремонту и обнови система, закључује.

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић је још прошлог месеца, док је био на функцији шефа Владе, саопштио да ће Скупштини Србије бити предложен на усвајање закон по којем ће бити дозвољено улагање иностраних компанија у нашу војну индустрију до 49 посто, што би, како је тада навео, требало да убрза напредак и поспеши модернизацију производње у сектору наменске индустрије.

Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*