KUSTURICA: Ja sam svoje stvari isterao do kraja, ne štedeći ni sebe, ni svoje bližnje

0

– Venecija je idealna pozornica za moj oproštaj od takmičenja na festivalima. Pre 35 godina sam ušao u svetski film kroz vrata Sale Grande Venecijanskog festivala. Kroz ista vrata ću izaći. To ne znači da neću pokušati da napravim još neki film. Ko zna!? Ali se takmičiti neću. Film se u međuvremenu promenio, ne možemo govoriti da li nabolje ili nagore, uglavnom, kao umetnost koju znamo iz prošlog veka on nestaje – rekao je slavni srpski režiser Emir Kusturica u intervjuu „Politici“ pred početak ovogodišnjeg, 73. Venecijanskog filmskog festivala..

– U vreme kada sam ja kao mladić stigao u Veneciju film je bio medij koji revolucioniše, otvara oči i buni. Upravo sa mojim ulaskom u taj svet koincidira kraj autorskog filma koji je pokrivao ideje filma zabave i pouke. Danas bi Felini, De Sika, Bunjuel bili bez posla. Sve se dramatično promenilo ne samo film. Živimo u digitalizovanom vremenu gde društvene mreže, koje smo prihvatili, služe za praćenje svakog pojedinca i za pravljenje obojenih revolucija. Kontrola je veća nego što su Zamjatin i Orvel pomislili da možemo dočekati. U takvom životu film je inferioran u odnosu na sva čula koja su nas napala – kaže Kusturica.

– Imaću u vidu da će film u budućnosti izgubiti  draž zajedničkog gledanja, naslediće ga striming, internet, onlajn, radovaćemo se televizijskim serijama koje više liče na film nego ono što se u bioskopu prikazuje. Kakav paradoks, a nama je televizija bila maćeha. Plašili smo se prostote tog izraza čija je slika ličila na rengen i skener, a ne na kontrasnu sliku filma. E, zato će profesor zasaditi hektare voćnjaka i dočekati da počne proizvodnju organske hrane i, kao što sam brižljivo radio svaki sekund filma, boriću se  za svaku voćku – kaže Kusturica u intervjuu „Politici“.

Sada pokojni Abas Kijarostami je zimus, dok smo vas „ogovarali“, rekao da tri godine rada na filmu znači da ste u tome uživali?

– Abas Kijarostami je bio jedan od onih koji su stvarali filmove kojima sam se klanjao. Upravo onakve kakve ja nisam znao da napravim. Smirene, odmerene, slikarskom dušom islikane. Pretpostavljam da je on uživao radeći. Ja nikada nisam uživao u snimanju mojih filmova. Radni proces na filmu je za mene opsesivno stanje, nedoumice, nezadovoljstva, ponavljanja. Teško je da prevalim preko usana ono čuveno „great“ koje filmadžije, pod pritiskom producenata, na kraju snimljenog kadra izgovaraju sa osmehom koji ne znači da su zadovoljni. Ja sam svoje stvari ćerao do kraja. Ne štedeći i sebe, ni bližnje, ni novac.

Ne mogu da se setim primera da je neko počeo da radi film unatraške, mislim na kratki film „Naš život“ od kojeg je nekako sve počelo?

– Božja bašta je puna iznenađenja i čuda. Ja sam imao kratki film u džepu, a ostatak filme je bio golub na grani. Na kraju kratki film čini najmanje parče. Dakle, koliko sam snimao moglo je i to da se presnimi. Ali, na kraju se pokazalo po ko zna koji put da ima boga. Posebno za nas koji verujemo da je bog kulturološkog porekla. Koristeći motiv kratkog fila napravio sam, mislim, najlepši kraj jedne celine u mojoj filmskoj karijeri – rekao je Kusturica u intervjuu „Politici“.

Proslavljeni režiser Emir Kusturica rekao je da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik njegov dugogodišnji poznanik, te da je njihovo zajedničko delo – Andrićgrad kruna tog prijateljstva i da njihovo vreme tek dolazi.

– Vreme Andrićgrada i prijateljstvo sa Dodikom tek dolazi. Čekaju nas mnoga iskušenja, a mi ćemo na njih odgovarati zajedno. Ide Mile Lajkovačkom prugom sa još jednim drugom“ – izjavio je Kusturica za „Politiku“.

Kusturica je naglasio da su on i Dodik krenuli u ideju pomirenja, praveći grad u kojem su rekonstruisani stilovi i arhitektura, koja je u istoriji promašila višegradsku kasabu.

– Onaj divni most /u Višegradu/ nije više sam, dobio je dobrog komšiju – mali grad u čast Andrića, čije djelo u sebi ima više nacija i različitih rasa, nego sva literatura ispisana na Balkanu –  istakao je Kusturica.

Kusturica je rekao da je Beograd njegov grad i da je srećan što mu je „zapao Beograd“ te da se zbog toga oseća kao „ratni profiter“.

– Beograd je balkanski Njujork, sve nas je prihvatio. Srećem mlade ljude u bilo kojem delu grada i na njihovim ozarenim licima vidim da im nije mrsko što smo sugrađani. Neki mi čak kažu – Svaka čast. A ja odgovorim – I tebi, sinko – dodao je Kusturica.

Govoreći o učešću njegovog najnovijeg filma „Na mliječnom putu“ sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi, na venecijanskom filmskom festivalu, Kusturica je rekao da nema nikakvu ideju o bilo kojoj nagradi, kojih ima „na iznajmljivanje“.

-Moja želja je da na toj projekciji proizvedem katarzu i da poslije putujem u Srbiju, gdje sam na livadama počeo da sadim voće – rekao je Kusturica, koji najavljuje da će zasaditi hektare voćnjaka i dočekati da počne proizvodnju organske hrane.

On je naveo da je njegov film „Na mlečnom putu“ i prije završetka prodat u dvadeset zemalja i da će poslije Venecije biti prodat u zemljama onih distributera koji očekuju tu projekciju.

Kusturica je dodao da je Venecija idealna pozornica za njegov oproštaj od takmičenja na filmskim festivalima, ali da to ne znači da neće pokušati da napravi još neki film, iako se neće više takmičiti.

On je rekao da se film promenio i da nestaje kao umetnost iz prošlog veka, a da je filmove zamenila „Tri D“ ili holivudska propaganda ili projektovani filmovi nevladinih-vladinih organizacija.

Kusturica kaže da u oktobru u Andrićgradu počinje škola dramske umjetnosti i da će se on truditi da otkrije studentima što više tajni ove umetnosti.

Srna, Iskra

POSTAVI ODGOVOR

*