Лазански: „Ђе је тај Брисел“ — од српске провинције до европске треће лиге

0

Невладине организације које у Црној Гори годинама лобирају за улазак те бивше југорепублике у ЕУ могу сада коначно да одахну. Наиме, новоустоличени стари председник, господин Мило Ђукановић, изјавио је на церемонији устоличења „да је Црна Гора постала независна држава, зато што није хтела да буде српска провинција“.

За земље Западног Балкана, што се тиче уласка у ЕУ, све је још неизвесно и све је остављено за период и после 2025. године. А то значи још годиница безбрижног живота, продавања топле воде слуђеном народу, одређених донација од стране одређених западних амбасада, плус бројна студијска путовања у Брисел, Вашингтон и Берлин. За повлашћене службенике НВО у Црној Гори. А уз све то иду и луксузне просторије НВО у центру града, плус младе студенткиње које су ту, јелте, на пракси, а имају и амбицију да раде у црногорској дипломатији. Којима се то, наравно, одмах и обећава.

Логично, управо у том миљеу и треба тражити оног подлаца који је председнику Ђукановићу пришапнуо тезу о „Црној Гори као српској провинцији“.

Па је НАТО зато и пожурио да прими Црну Гору у своје чланство не би ли онемогућио да се српске ракете, а можда и руске тамо инсталирају. Није вредело ни то што је Црна Гора увела санкције Русији због Крима. Пошто стратези НАТО-а не заборављају да је Црна Гора својевремено ратовала у савезу са Русијом против Јапана и да се то у слободним црногорским планинама уз гусле и данас памти. Једном савезник — увек савезник.

Стратези НАТО-а, а и ови из ЕУ, читају црногорску штампу. Наравно, не читају они све оне будалаштине о убијеним и пребијеним новинарима, уосталом ко им је крив што нису пазили шта пишу, прочитали су стратези НАТО-а да једно братство тамо у брдима Црне Горе нуди своје велико имање Русији да на њему подигне војну базу и у њој инсталира ракете „искандер“.

То је већ озбиљно стратешко питање, јер са тог брда може да се гађа пола Италије, плус полуострво Гаргано, плус америчка Шеста флота. О руским јахтама, које су базиране у Понте Монтенегро, да и не говорим. Све имају супермодерне радаре домета и до 100 миља, ехосондере, мере дубину црногорског дела Јадрана, неке имају и сонар па успут, док се уљем намазане старлетице сунчају на палуби што је обична руска „маскировка“, резервни или активни официри руске Црноморске флоте траже НАТО подморнице у црногорском акваторију.

НАТО службе су одавно приметиле да неке од тих руских јахти имају и платформу за хеликоптере, неке чак и хангар да сакрију хеликоптер, што наравно није поштено. Те јахте наводно припадају руским олигарсима, а у „Џејнс фајтинг шипсу“ су означене као „помоћне руске крстарице“. Страшно, невиђено…

Све то појачава осећај провинцијалности код дела црногорске политичке елите, чији су рођаци масовно одселили у Београд. Само зато што нису хтели да живе у српској провинцији која се, ето, зове Црна Гора. Виц, који причају подлаци гласи: зашто сви тек рођени Црногорци имају дуге вратове? Зато, што чим се роде и ђипе подигну врат и питају: ђе је Београд?

Е, па у ЕУ неће бити подигнутих вратова. Оно што је Црна Гора имала у Титовој Југославији, у Савезној Републици Југославији и у Државној заједници са Србијом више никада неће имати. Западни Балкан је за ЕУ не само провинција, већ и трећа лига.

У Сарајеву је господин Бакир Изетбеговић тријумфално подвикнуо да је Бошњацима увек било најбоље са Турском и Турцима. И јесте, неких 500 година дивног живота. У провинцији, пошто је Босна била провинција отоманске империје.

Од лидера светског покрета несврстаних до отоманске и ЕУ провинције прошло је само 27 година. Пребрзо чак и за Ђекну…

 

sputnik

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*