Лазански: Суседи не дају да руски „мигови“ долете у Србију

0

Сада преговарамо како не бисмо морали да растављамо борбене авионе, па да их довозимо транспортним. Поставља се и питање да ли ће они бити испоручени као донација или у оквиру војнотехничког споразума. Надам се да ће све брзо бити

решено и да ће они ускоро стићи у Србију, рекао је за Спутњик Мирослав Лазански

Нисам присталица тезе да је Балкан у овом тренутку на ивици рата, изјавио је у разговору за Спутњик Мирослав Лазански, новинар дневног листа Политика и одличан познавалац војних и спољнополитичких прилика.

Иако је на Балкану тренутно мирно, готово свакодневно се овдашњој јавности сервирају приче о неким новим сукобима. Да ли је у питању спин западних сила или је ситуација стварно забрињавајућа?

— Не можемо рећи да је све тако спокојно с обзиром на ситуацију која је у Македонији. Влада никако да се формира, а и ово што се догађа у Црној Гори показује да постоји диспропорција између елите на власти и већине народа, посебно кад је у питању улазак Црне Горе у НАТО. Дакле, то јесу два неуралгична подручја, али не видим да је то толико запаљиво да би могло доћи до неког већег сукоба.

Као да су и у ЕУ и НАТО „забринути да би на Балкану могли опет да букну сукоби…

— Мислим да многи службеници средњег и вишег ранга, када је у питању ЕУ и неке евроатлантске структуре, више дају ту врсту изјава да би на неки начин оправдали свој разлог постојања и арбитрирања на овим просторима. Кад би балканским народима и државама било остављено да међусобне спорове и питања решавају искључиво без мешања ових са стране, мислим да би се много брже дошло до одређених решења.

Дакле, не очекујете велике немире?

— Не видим могућност неког великог сукоба, ниje је то тако алармантно нити је то тако страшно опасно, више постоје спин изјаве одређених службеника међународне заједнице него што је то реално на терену. Ипак, Македонија јесте неуралгична тачка, Црна Гора је добила „карт бланш“ од Америке да уђе у НАТО и питање је како ће се то одразити на опозицију. Власт у Црној Гори је знала да то питање о НАТО-у не би прошло на референдуму.

Мировне снаге Европске уније у БиХ упозориле су домаће лидере да су спремне да у кратком року интервенишу уколико дође до нових сукоба у Босни и Херцеговини. На какву опасност мисле, на повратнике из Сирије или на наводну руску претњу?

— Заиста не знам о којој врсти сукоба они хипотетички говоре, ко би могао да се супростави, јупитеријанци и марсовци или ових џихад-ратници који се враћају са локалним структурама власти? То је онда посао пре свега обавештајних и контраобавештајних служби БиХ, да се са њима обрачунају. Они имају 5-6 агенција и тачно се знају сва имена вахабија, ко је где отишао. Мислим и да америчка и британска амбасада о томе воде рачуна. Да ли их њихови пријатељи у Сарајеву о свему томе обавештавају,то је друго питање, али не знам на кога се односи оваква врста претњи. Питам се да ли су Сарајево и Бањалука у таквој врсти конфликта и клинча због којег су они спремни да реагују. Можда је изјава дата поводом „руске претње“, а никоме не смета када у босанску привреду улажу рецимо Израелци и Кинези. Америчка мека сила наводно не штети никоме али чим се појави руска, која је иначе сто пута мања, то је већ изазов. За нормалне људе је све то смешно али такве ствари причају они плаћеници НАТО-а. Русија је на Балкану присутна тако што има своје амбасаде и свој Хуманитарни центар у Нишу које будале, незналице, аматери и кретени проглашавају некаквом тајном, војном базом. Српско-руски центар смештен је на јавном аеродрому, па зар игде постоји тајна база на међународном аеродрому где слећу сваки час неки чартер- авиони и лоу-кост компаније?! Тај центар у Нишу нема ни ограду и стално је отворен за све врсте новинарских посета, али се упорно протура да је то некаква руска база.

Посланици косовске скупштине усвојили су Декларацију којом Косово признају само на основу уставног имена Република Косова, без звездице и фусноте…

— То је сада чист фолклор, нека врста циркуса и сатире. Са фуснотом или без ње, они се понашају као самостална држава. Чињеница је да их је признало више од сто држава у свету, главне западне земље али је и даље најбитније да их ми никад не признамо.

Намера Приштине да формира оружане снаге Косова забринула је поред Србије и Русију. Сви знамо да је то веома опасан корак за стабилност на Балкану и да је у супротности са резолуцијом Савета безбедности УН. Хоће ли ипак доћи до формирања косовске војске?

— То су само формалности. Косовска војска у практичном стању већ постоји. Има структуру, команду, хијерархију, али се само зове „Косовске безбедносне снаге“. Обуку им врше НАТО-ови официри и инструктори. Наравно да Американци никада нису могли одмах да пристану да се та војска трансформише, да се игнорише српски глас у косовској скупштини. Иако та војска није никаква претња за Србију, Приштина тиме корак по корак покушава да заокружи парадржавну творевину коју они зову „држава Косово“. Американци им тренутно дозирају помоћ. Нису „на прву лопту“ хтели својим фаворитима у предизборној кампањи да дају такав мираз, али за годину-две екипа у Приштини ће направити неки „бајпас“ и оствариће свој циљ.

Кога очекујете на оптуженичкој клупи Специјалног суда за ОВК? Прве оптужнице се очекују на лето…

— „Крупне рибе“, али све је то релативно. Имали смо Рамуша Харадинаја у Хагу и сви сведоци су се или утопили у кади или их је згазио ауто на пешачком прелазу, нико од њих није остао жив. Шта мислите како ће проћи сведоци у Приштини?! Не очекујем да ће било ко изаћи жив пред судије да сведочи, ако суђења буду у Приштини, нећете имати живог сведока. Албанци су дисциплинована нација, они нису као Срби који су спремни да одустану од неких ствари и међу којима стално постоје сукоби. Није случајно што у српском грбу постоје четири слова „С“. Ако ви морате да наглашавате да „само слога Србина спасава“ значи да имамо неслогу, стално присутну у националној историји. Кад је у питању Косово, албанска нација, државност — нема неслоге, а како то променити код Срба, то је више питање за психолога и социолога.

Црна Гора је на прагу уласка у НАТО. Чека се потпис Доналда Трампа. Да ли ће Србији бити тешко да буде окружена земљама чланицама Алијансе?

— Тај улазак је битан за црногорску елиту, а за народ то не значи ништа. Неће тамо сада почети да падају печене кокошке, нити ће стандард порасти. Црна Гора је у војном смислу потпуно безначајан члан НАТО-а и партнер. Ово је више порука Москви и ударац за руску спољну политику него што је то нека врста добити за НАТО. На Јадрану ће Алијанса добити само још 50 километара обале и луку Бар, у коју највећи ратни бродови типа носача авиона не могу да уплове. Алијанса је овим пријемом показала Русији да на Балкану не могу ништа и питање за Москву јесте како су се они то поставили. Народ Црне Горе на референдуму не би изгласао улазак у НАТО. Нико од политичара неће никада бити паметнији од народа када су у питању тако круцијалне ствари. У Словенији се на референдуму одлучивало и о НАТО-у, али и о радном времену шопинг центара недељом.

Зашто НАТО гомила трупе на граници са Русијом, који је смисао тога с обзиром на чињеницу да Москва нема претензије ка Пољској? Владимир Путин је наредио да се повећа број војника. Да ли је то директан одговор на претње које долазе од стране Запада?

— Одговор Русије је формирање нове дивизије у којој је око 13.000 војника. Русија ће ојачати Западни војни округ због тога што Америка гомила додатне трупе на Балтику, као и у Бугарској и Румунији. Ми заправо присуствујемо почетку нове трке у наоружавању. Доналд Трамп је већ повећао војни буџет Пентагона за нових 60 милијарди, а чланице Алијансе ће натерати да издвоје два посто од својих буџета. Биће на релацији Америка, Немачка, ЕУ много трговачких сукоба, јер без обзира што је Трамп политичар и председник, он је ипак бизнисмен. Америка има проблем и са Турском, јер турско сукобљавање са Немцима и са Бриселом представља слабљење јужног крила НАТО-а. Уколико Турци ту буду незадовољни, могу да заоштре свој став према Бриселу и Немачкој што не значи да ће изаћи из Алијансе. Неће Турци одустати да имају НАТО базе на својим територијама, јер им то доноси новац, добијају војну технику по ниским ценама, а и сигурнији су у савезу. Међутим, они ће у контексту разговора са Русима подизати цену према Американцима и није случајност што је државни секретар Рекс Тилерсон отишао у Анкару, а не у Атину. Турска војска је ипак друга армија НАТО-а после америчке.

Да ли имате нешто више информација о новим миговима који треба да стигну у Србију?

— Они би вероватно већ слетели у Србију, али неке наше добре, пријатељске, суседне државе не дају право прелета. Не због њихове воље, већ због НАТО-а. Ми сада преговарамо са њима да не морамо да их растављамо па их возимо транспортним авионима. То би био посао од неколико дана, јер се само крила растављају. Такође, поставља се и питање да ли ће они бити испоручени као донација или у оквиру војнотехничког споразума. У питању су административни проблеми, али се надам да ћо врло брзо бити решен и да ће они ускоро стићи у Србију.

 

 

Спутник

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*