Lazar „Lazo“ Škundrić (1825-1901)

0

Lazar „Lazo“ Škundrić (1825-1901) je bio poslednji lički hajdučki vođa (harambaša: 1862-1865), rodio se 1825. godine u selu Prljevu (Lika) u srpskoj pravoslavnoj porodici, od oca Dane Škundrića (17??-1850) i majke Janje Bukarica (17??-1842), koja je pre udaje živela u Erveniku (severna Dalmacija).

Svoje vojevanje Lazar će započeti 1848. godine, kada su krenula anti-monarhistička revolucionarna previranja (1848-1849) u nekim delovima Austrijske carevine (nem. Kaisertum Österreich), kada je mobilisan sa svojim starijim bratom Đurđem, te potom odlazi na razna bojišta, a u carskoj vojsci borio se (u okviru 4 bataljona) u Beču (nem. Wien) i u Temišvaru (rum. Timișoara).

U hajduke Lazo Škundrić odlazi 1849. godine, iskoristivši povratak iz Mađarske, tj. prolazak svoje jedinice kroz Liku, pa je posle prolaska Gračaca u selu Štikada dezertirao iz austrijske vojske.
Škundrić je bio revoltiran činjenicom, da mobilizacija nije ravnomerno obuhvatila sve porodice u Lici, jer su pored njega i njegova dva brata bila mobilisana, a mnoge druge porodice nisu imale nikog mobilisanog.
Najpre je krenuo u Dalmaciju, ali tamo se zbog potera za dezerterima nije mogao duže zadržati, pa je prešao u Srb (Lika), kod svog rođaka Todora-Todoraša Škundrića, hajdučkog vođe (harambaša: 18??-1855).
Ova hajdučka četa je pored harambaše (do Lazinog dolaska) imala još osam ljudi: stričeviće Luku i Andriju Labusa, Savu Šajicu i Nikolu Miladinovića, iz Male Popine (Lika), Todora Stojsavljevića, iz Velike Popine (Lika), Savu Radišića, iz Dabašnice (Lika), te Nikolu Manojlovića i Jovicu Miljuša iz Bruvna (Lika).
Posle pogibije harambaše Todora, starešinstvo prelazi na Luku Labusa (harambaša: 1855-1862), koji je hajdukovao 14 godina (1848-1862).

Kada se Lazo Škundrić povukao iz hajdučije, u Lici više nije bilo hajduka, već su oni koji su želeli da se i dalje bave tim „poslom“, odlazili da se priključe hajdučkim družinama u drugim krajevima, pa tako Ličane nalazimo kod pounijaćenog Serbina Josipa-Joce Udmanića (harambaša: 1843-1867) iz Popovače u Moslavini, gde su se obreli lički hajduci Teodor i Jovan Uzelac, Ivan Štimac, Đorđe Slijepčević i Mile, Stevo i Marko Lončar, odnosno neki drugi kod harambaše Petra Ličanina, koji je od 1866. godine hajdukovao u okolini Siska, Pakraca i Petrinje.

 

POSTAVI ODGOVOR

*