Ледом из Палића хладили месо

Кланица “Хартман и Конен” трасирала пут развоја модерне месне индустрије. Сусрет на пијаци у Паризу донео бачку шницлу на трпезе широм Европе

0

КАО двадесетогодишњи младић, априла 1885. године, Вилхелм Конен је први пут уместо оца ишао на париску пијацу, где се упознао се две деценије старијим Рафаелом Хартманом, успешним пословним човеком. Сусрет виспреног младића и искусног трговца, са развијеним пословним везама и пријатељство две велике јеврејске породице отворило је прво поглавље индустријализације, не само у нашој земљи, него и у овом делу Европе.

Рафаел Хартман (1846-1913) је тада био члан фирме “Е.& И.Мајер”, регистроване у Франкфурту, која је продавала живину, јаја и дивљач, а и у Суботици се истим послом бавила фирма “Хартман Рафаел и другови”. Видевши синов полет, врло брзо стари Конен, успешни произвођач поврћа у Дизелдорфу, шаље Вилхелма са 10.000 марака у Суботицу. Сав капитал млади Конен улаже у Хартманово предузеће, које тако добија ново име “Хартман и Конен”. Оно је откупљивало живину по јужној Угарској и продавало је по целој западној Европи.

Суботица и околина биле су идеално место за њихов посао, првенствено због развијене традиције узгоја живине, добрих железничких веза и мањка адекватне конкуренције.

Уз помоћ кредита од милион круна, добијеног од угарске владе, фирма набавља 400 свиња енглеских пасмина и дели их као приплодни материјал свињарима из околине, те поред живинског, почиње прерада и свињског меса.

– У почетку су откупљену живину клали и расхлађивали природним ледом, да би је тако експортовали, а већ 1897. изграђена је хладњача, која ће најпре користити искључиво природни лед из Палића, а од 1903. и вештачки, са технологијом која је тек други пут примењена у Европи – наводи Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици.

Породица Вилхелма Конена после Првог светског рата

Иако са доста проблема, кланица наставља да ради успешно и по завршетку Првог светског рата. Опрема је и даље била доста модерна, а у погонима је тада било 250 радника. Током 1921. године од извоза остварује профит од око 50 милиона швајцарских франака. Те године заклано је 3.500, а наредне чак 6.320 свиња. У кланичном погону су имали покретне траке и хидрауличну пресу, као и индустријски колосек који је водио до пруге за Хоргош. Лондонском тржишту су само у априлу 1925. испоручили 140.000 комада ћурака.

Међутим, пословање су пратиле све веће тешкоће. Проблеми са транспортом и све више слупаних јаја, дугачак пут железницом и мањак вагона – хладњача – слабе телефонске везе…

– Наша фирма, као извозник живе и заклане живине, јаја и закланих свиња, мора да обавља продају производа већином преко телефона. Најважније за продукцију нашег предузећа су пијаце у Бечу, Берлину, Брну и осталим чешким градовима – наводи се у једном од дописа управе фирме, која је негодовала због проблема у пребацивању линија за Чехословачку у Београд, а које су дотад ишле преко Будимпеште. – Због немогућности успостављања телефонске везе, само у једном случају изгубили смо наруџбу од 10.000 килограма сланине.

Златни период почиње да бледи тридесетих година минулог века, када Аустрија више не дозвољава бесцарински увоз, а власти у Београду уводе квоте за извознике.

Вила породице Конен на Палићу некада палата, а данас руинирана (Фото: Историјски архив Суботице)

Први оснивач Рафаел Хартман преминуо је 1913. године, а његов ортак Вилхелм Конен умире 1938. Њихови наследници тада деле фирму у два одвојена предузећа. Јосип Хартман (1886-1975) наставиће да води постојеће, а Вилим Конен Јакобчић (1903-1993) основаће ново “Индустријско предузеће за извоз меса и живине”.

Иако раде одвојено, наследници Конена и Хартмана и даље спадају међу најбогатије и најугледније грађане предратне Суботице. Ратне трубе су најавиле, а хука тенкова и потврдила рушење империја Хартманових и Коненових.

Јосип Хартман је у пролеће 1941. године, склањајући се од ратих страхота, напустио Суботицу. У свој град враћа се 1945. године, када га југословенске власти осуђују и одузимају му имовину.

Национализацијом предузећа, на његовим темељима у септембру 1946. оснива се “29. новембар”, који добија име по тадашњем великом празнику Дану Републике.

Преживела је кланична индустрија у Суботици многе тешке дане и државне распаде, али је поклекнула пред транзицијом. Тако данас, у граду који је колевка месне индустрије на овим просторима, не постоји ниједна фабрика меса!

Јосип Хартман (1886-1975),Вилим Конен Јакобчић (1903-1993)

Сапун за прање и купање

ХЕРТМАН и Конен бавили су се и производњом леда, као и производњом сапуна, у погону под именом “Низа”. Он је користио отпадне масноће из кланице. Годишње је израђивао до 30.000 килограма сапуна, финог и за прање. Капацитет ледаре био је вагон леда дневно.

Јелена ЛЕМАЈИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*