Легенду о овој српској краљици и светитељки мало ко зна…

0

Скоро пола века је језеро Газивода на северу Косова и Метохије крило непроцењиво културно и историјско благо, које је сада откривено и сведочи о непроцењивим детаљима живота једине српске краљице која је уједно постала и светитељка.

Ради се о остацима двора Јелене Анжујске, чувене српске средњевековне краљице и једине српске владарке која је уједно проглашена и светицом. Међу подводним открићима су и остаци школе за даме, вероватно прве српске просветитељке Јелена Анжујске. У ту школу уписивала је сиромашне девојке које је тамо учила писму, музици, везу и описмењавала их а потом удавала за српску властелу.

Верује се да је кроз школу Јелене Анжујске прошла и царица Милица. Међу краљичиним штићеницама, окружена њеном љубављу и пажњом, била је и малолетна Симонида, супруга краља Милутина, која је ту провела године до зрелости за брак.

А ко је била Јелена Анжујска? Ова необична владарка из куће Немањића имала је великог удела у историји Србије више од шест деценија. Није тачно утвђено из које је гране анжујске породице – владара Француске, Сицилије и делова византијског царства дошла. Неки сматрају да је била у сродству са самим Шарлом Анжујским, напуљским крајем, други да је потомак француских племића који су владали грчким областима, трећи кажу да је ћерка Исака Другој Анђела и мађарске принцезе Маргарете-Марије.

У браку са Урошем Великим родила је петоро деце, Драгутина и Милутина, који су постали краљеви српски, као и кћерку Брнчу, удату за жупана Ђурђа, сина Стефана који је умро млад, и још једну кћерку, којој се не зна име. Краљица „оштра речју, а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка…“ била је једна од најпросвећенијих жена у Србији тог времена.

Говорила је више страних језика, а по једној значајној ствари разликовала се од свих других владарки тог доба: по томе што је била веома заинтересована за политичку ситуацију своје земље. Краљице обично нису имале приступ државној политици, а она је, након што је принц Драгутин свргао оца с престола 1276. године, на управљање добила област Зете, Требиња, крајеве око Плава и Горњег Ибра. После смрти краља Уроша И, монаха Симона, краљица такозваним „Земљама краљице матере“ управља скоро три деценије.

– Она је својом облашћу управљала као прави владар. Имала је сопствену централну и локалну управу, своје казнаце, тепчије, судије, жупане, своју властелу и војску. Располагала је приходима од царина, које су убиране на продату робу по градовима и трговима, и давала их под закуп.Водила је бригу о снабдевању приморских градова житом из Јужне Италије, а са Дубровником је самостално склапала уговоре о сарадњи и пријатељству… Територије које су јој додељене представљале су посебну ‘државу’ краљице Јелене – бележи Милош Благојевић у књизи „Србија Немањића и Хиландар.“

Краљица Јелена Анжујска умрла је 1314. године и сахрањена је у гробници градачке цркве. Легенда каже да се после три године јавила једном монаху у сну и тражила да изваде њено тело из земље. То је и учијено, а у гробу је пронађено тело „где лежи као у роси“ после чега је и канонизована. Манастир Градац је више пута био пустошен, мошти су нестале, а у манастиру Тврдош као велику светиња чува се рука ове несвакидашње жене.

У порти Манастира Градац сваке године у мају, када јорговани највише цветају, одржава се манифестација „Дани краљице Јелене“. Тад се сви подсете и краља који је знао да обезбеди својој земљи моћ и благостање, али и да нежним цветовима дочека жену која је његову земљу заволела као своју, девојке у њој образовала као да су јој ћерке, а синове рађала да буду српски краљеви и да се увек „опомињу да у пород и васпитаници хришћанске вере и народа благовернога.

Из Земље и света

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*