Линта: Хрватска жели да „цементира“ етничко чишћење Срба!

0

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да изјава хрватског министра полиције у техничкој Влади Влахе Орепића представља један у низу доказа да Хрватска „спроводи политику цементирања етничког чишћења Срба“ и крши сопствени закон.

„Хрватска крши сопствени Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године, као и обавезу да побољша положај Срба коју је преузела потписивањем Уговора о приступању са Европском унијом крајем 2011. године“, навео је Линта у саопштењу поводом изјаве Орепића да након брисања лажних пребивалишта у Вуковару више неће бити законског основа за постављање ћириличних табли у том граду.

Линта подсећа да је Уставним законом о правима националних мањина предвиђена равноправна употреба језика и писма националне мањине на подручју општина и градова где Срби и припадници других националних мањина чине најмање трећину становништва (члан 12 став 1) и то на основу резултата последњег пописа становништва.

По попису становништва из 2011. године у 21 општини (Двор, Доњи Кукурузари, Крњак, Војнић, Вргинмост, Грачац, Доњи Лапац, Плашки, Удбина, Врховине, Бискупија, Ервеник, Цивљане, Кистање, Борово, Ердут, Јагодњак, Маркушица, Негославци, Шодоловци и Трпиња) и два града (Вуковар и Врбовско) Срби чине преко 33 одсто становништва и постоји обавеза да се српски језик и ћирилица употребљавају као службени језик и писмо, навео је Линта.

Он истиче да, не само у Вуковару, него у великој већини од 23 наведене локалне самоуправе, где Срби чине више од трећине становништва, нису постављене двојезичне табле на државним и институцијама (пошта, хрватске шуме, државна управа, пореска управа, полиција, центри за социјални рад, основне школе, дечји вртићи, ватрогасне службе, домови здравља и др).

Хрватска крши сопствене законе

У ниједној од наведене 23 локалне самоуправе нису постављени двојезични натписи насеља, општина и градова.

Као пример, Линта наводи дугогодишњу преписку општине Борово с јавним предузећем „“Хрватске цесте“ које су захтеве са двојезичним таблама назива места у почетку игнорисале, а затим га одбациле уз образложење да слова морају бити израђена према хрватским нормама а да у њима нема ћириличног писма.

Са друге стране, како напомиње Линта, италијанска национална мањина у Истри има сва права без обзира што је заступљеност те мањине у само једном граду изнад 33 одсто.

На пример, у Пули живи само четири процента Италијана, а у Ровињу њих 11 процената, а све табле су двојезичне и италијански језик је у званичној употреби.

Такође, на територији читаве Истарске жупаније двојезичност је уведена још 2001. године тј. равноправна употреба хрватског и италијанског језика, премда је по попису становништва из исте године у њој живело свега 14.300 Италијана или око седам одсто становништва, наводи Линта.

Он подсећа и да право на двојезичност већ дуги низ година користе и Мађари и Чеси на подручју Славоније и Барање без икаквих проблема.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*