Lister vojni pas sa Košara koji se borio do poslednjeg daha

0

Ovo je priča o psu koji je svojim zavijanjem zauvek ostavio pečat prijateljstva i saborništva. Ovo je priča o Listeru, vučijaku sa Košara koji se borio na našoj strani do poslednjeg daha.
U službi Otadžbine stupio je 1995. godine, nesebično davajući svoje telo i svoj um.
Čin majora dobio je zbog izuzetno dobro izvršenih zadataka, otkrivanja, zaplene naoružanja, pa i nekoliko ubistava albanskih ekstremista u ratnim okolnostima i ilegalaca u mirnodopskim uslovima.
Postoji priča da je 1995. godine, svojom pribranošću spasao sebe, vojsku, mečiće i mečku opšteg pokolja. Naime, jedno veče je vojska kopala rupu u kojoj bi zatrpala smeće, i odjednom je u mraku zahuškalo nešto, vojska je bila sigurna da su ljudski koraci, uperili su puške ka tom mestu uz povike „Vojska Jugoslavije stoj!“, Niko se nije odazivao. Lister je bio prepoznatljivo zategnut kao struna, ali se nije popeo na zadnje dve noge (što je značilo da, ipak, nisu u pitanju ljudi), dlaka mu se nakostrešila duž kičme, ali nije režao kao obično i pomerao uši što je uvek radio kada su na drugoj strani bili neprijateljski vojnici.
Vojska je zbog njega ostala pribrana i nije pucala, pa je bljesak logorske vatre otkrio da su to zapravo mečići i mečka, koji su, hvala Bogu, nastavili svojim putem.
Poslednji put zacvileo je na Vaskrs 11. aprila 1999. godine, do kraja odan uz svog tadašnjeg vođe pasa, vodnika Vasojevića. Ubijeni su u rafalu sa još trojicom saboraca.

Vojnički pozdrav gospodine majore!

Izvor: FB stranica Istorija Srba

POSTAVI ODGOVOR

*