Љуба Стојановић: Дијалог о веронауци

Потребан је стручни скуп вероучитеља и наставника грађанског васпитања

0

ПРОШЛО је више од деценије и по од повратка верске наставе у школски систем. Добронамерни, без обзира на верску припадност, сложиће се да су постигнути добри резултати који доприносе друштвеном бољитку. Постоје, истина, одређени проблеми и препреке на путу пуне успешности, али из дана у дан се превазилазе ангажовањем свих стваралачких субјеката.

Приметна је корелативност верске наставе и грађанског васпитања, као и креативна усклађеност верских учења са природним наукама. Постигнут је висок степен културе различитости, што је гарант прогресије школског система. Једино што стоји у месту, није одмакло од почетка, јесте статус вероучитеља – катихета. Решавањем овога питања све би добило другачије усмерење, престала би неизвесност која производи свеколике страхове.

Непотребно је страховање од лоших ефеката верске наставе у ери технолошког развоја. Све је сасвим другачије, само је потребно разумети стваралачки плурализам на прави начин и уместо сукоба неистомишљеника изграђивати културу дијалога тако што се траже добра решења за све, слободна од идеолошких једностраности. Могуће је кренути и од става: „Слажемо се да се не слажемо!“

Евидентно је да у демократским друштвима савременог света постоји верска настава, док је далека прошлост прогон верских садржаја из тоталитарних режима који су сами себе урушили због недостатка културе различитости и културе дијалога. Јасно је, дакле, да би неки нови прогон или омаловажавање веронауке значио повратак у диктатуру и различите облике дискриминације. То би требало да знају сви савремени „борци“ за људска права који понекад једнострано приступају вери и верницима вешто манипулишући подацима о поступцима појединаца из верских колективитета, који нису у сагласју са вером.

Наравно, ти поступци појединаца не могу бити ни меродавне одреднице, али ако нема добронамерности онда се то злоупотребљава као „доказ“ о вери као „реметилачком фактору друштвеног прогреса“. Ко не види у овоме акт дискриминације према вери и верницима сигурно је да је под теретом потребе да доминира и диктира устао сам против себе и онога што иначе заговара.

Потребно је много више разговарати и тако превазилазити лоша стања која сви додатно усложњавамо увредљивим саопштењима и бесмисленим прозивкама. Важно је желети и знати саслушати свакога човека, умесно му образложити своје разлоге и бити искрен у дијалогу. Тако се изграђује поверење које нас подиже на виши степен разумевања постојећих разлика. На крају крајева, верски садржаји почивају на истини, отворености и разумевању различитости, нису затворени системи који покрећу нетрпељивости и непријатељства.

Заиста је непотребно оптерећивати школски систем идеолошким, религијским и етничким сукобима. Као председник Владине комисије у Сава центру за верску наставу у основним и средњим школама у периоду од 2004. до 2010. године слободан сам да посведочим висок степен сарадње цркава и верских заједница, као и два ресорна министарства, вера и просвете. Већ далеке 2006. године одржан је Конгрес вероучитеља под називом „Јединство у различитости где су промовисане све позитивне вредности религијског плурализма у којем различитост вероучења није препрека за остварење јединства у различитости.

Мислим да би у наше време било добро да се одржи сличан стручно-научни скуп на којем би учешће требало да узму поред вероучитеља свих конфесија и наставници грађанског васпитања, под именом „Култура различитости у васпитању и образовању“, где би се процесуирала сва отворена питања. Тако би се допринело превазилажењу многих предрасуда и дезинформација јер би се увидело да постојеће разлике у приступу проблему нису ни велике ни неуклоњиве. Дијалог увек препознаје стваралачке потенцијале, док протести скоро увек погодују онима који уместо снаге исправних аргумената користе различите облике насиља и манипулација масама. Верска настава је добар потенцијал демократичности свакога друштва само је важно и потребно непрестано исправно је усмеравати, што је могуће кад се успоставе добре корелације и интеграције свих стваралачких субјеката.

Добра чињеница је то да слободно можемо рећи да су добронамерни сви креатори школског система у којем постоји верска настава. То је сигурност која нам даје право да се надамо да се траже повољна решења која ће побољшати стање, и да нико никога на прогони и не изгони напоље. Сви смо на истом задатку стварања заједничког бољитка, само је потребно да све више уважавамо једни друге и превазилазимо стереотипе и предрасуде које предуго носимо као велика оптерећења из скорије прошлости.

Проф. др Љубивоје Стојановић, протојереј

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*